loading...
Идвајамо Србија

БРИСЕЛ И ЗВАНИЧНО ЗАЛУПИО ВРАТА СРБИЈИ: У буџету ЕУ до 2027. нема наше земље, 2025. је била шарена лажа?!

Европска комисија предложила је данас повећање буџета за период од 2021. до 2027. године на 1,28 билиона евра, који треба да буде попуњен после иступања Британије из ЕУ. Међутим, упркос већем новцу у заједничкој каси још двадесетосморке, нису предвиђена средства за даље проширење Уније

С тим у вези, поставља се отворено питање европске перпсективе Србије, с обзиром на то да је наша земља означена као лидер у том процесу и до данас је 2025. означавана као могућа година пријема Београда у европски клуб.

Европска комисија је за период од 2021. до 2027. године предложила нову “архитектуру” заједничког буџета.

Излазак Велике Британије из ЕУ уз повлачење доприноса Лондона заједничком буџету, као и нови изазови ЕУ требало би да буду покривени кроз уштеду постојећим програмима, али и кроз додатна издвајања земља чланица.

Европска комисија предложила је већа издавања и за одбрану и безбедност ЕУ, управљање спољним границама, унутрашњу безбедност, дигитализацију, очување животне средине као и помоћ суседним земљама и остатку света на првом месту у циљу решавања миграционе кризе.

– Данашњим предлогом представљамо прагматичан план за то како да са мање постигнемо више – рекао је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Међутим, у том предлогу за сада нема простора да буде и више чланица Уније.

На ову могућност је упозорио још средином прошле године шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Он је тада казао да се доноси буџет ЕУ за седам година и да ако у том буџету нема планираних средстава која би била намењена за улазак неких земаља за чланство ЕУ, онда се стиче утисак и бојазан да ће се „та тема све више одуговлачити”.

Како је навео, стога сматра да је право време да се та тема постави и да ЕУ каже шта у ствари планира са Србијом.

– Наш народ треба да зна каква је динамика, да ли ЕУ рачуна на наш улазак и која би то била динамика – рекао је Дачић.

У међувремену, Европска комисија је изашла са планом за Србију. Почетком фебруара ове године, комесар за проширење Јоханес Хан и шефица европске дипломатије Федерика Могерини представили су Стратегију за проширење на Западни Балкан, у којој су Србија и Црна Гора означене као водеће у том процесу, и које би већ 2025. године могле да се нађу у том клубу.

Али, драматизације никада не недостаје. Француски председник Емануел Макрон, означен као нови лидер Старог континента, приликом недавног обраћања у Европском парламенту снажно је одбацио могућност даљег проширења, док се ЕУ не спроведе унутрашњу реформу.

Иако познаваоци прилика кажу да су то два одвојена процеса, која се међусобно не искључују, ова изјава је дочекана са зебњом. Ништа охрабрујућа није најновија вест, односно да у заједничкој каси нису предвиђена средства за проширење Уније.

– Нису јасно назначена средства, али она могу бити додата, односно може да се отвори линија. Није сада закуцано да је немогуће да дође до проширења – каже Сузана Грубјешић, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Ипак, напомиње да имајући у виду садашње расположење и ситуацију унутар Уније, као и Макронову изјаву, није изненађена што експлицитно нису наведена средства у нацрту буџета ЕУ за период до 2027. године.

– Видећемо шта ће бити на Самиту у Софији. Уместо проширења, инсистира се на повезивању – казала је Грубјешић.

Генерална секретарк ЕПуС каже да Србија још није спремна за чланство у ЕУ и да смо тога свесна.

– Али, ако остане онај временски оквир, односно 2025. година, то би и нама дало подстицај да се припремимо – истакла је Грубјешић.

Она подсећа да смо у процесу преговарања, те да се нада да ће нам током јунског самита отворити још поглавља.

– Ми то све треба да радимо због нас, а не због њих – поновила је Грубјешић, сада већ чувену реченицу. Додала је и да приликом прикључења других земаља ЕУ нису у претходним буџетима Уније експлицитно навођена средства за проширење.

 

 

Извор: Телеграф.рс

Loading...
loading...