loading...
Идвајамо Православље

СУТРА ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: Уберите ОВУ БИЉКУ данас и донеће вам ВЕЛИКО БОГАТСТВО!

Српска православна црква и верници сутра славе Светог Ђорђа, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава, које се светкују у Србији као спомен на дан када је овај светитељ пострадао 6.маја 303. године нове ере.

Наиме, Георгије је рођен у другој половини 3.века у Малој Азији и као веома млад постао је војвода у војсци римског императора Диоклецијана. Међутим, убрзо је почео да брани хришћанску веру и противи се прогонима хришћана.

Диоклецијан је бацио Георгија у тамницу и осудио га на најтеже муке. Ђорђе је положен на земљу, у његове ноге забили су кладе, а на груди ставили камен. Међутим, он је остао непоколебљив.

Чак и кад је донет точак за мучење пун ексера и ножева. Мислећи да је мртав, одвезали су га с точка. Тек тада су римски војници приметили да је и даље жив. То их је још више разгневило. Закопавали су га у живи креч, појили смртоносним напицима, међутим, ништа није вредело. Видевши да муке не моге да сломе ни тело ни Георгијеву веру, Диоклецијан је одлучио да га помилује под условом да принесе жртву римским божанствима.

Георгије је на кипу, којем је требало да принесе жртву, начинио крсни знак, после чега се статуа многобожачког идола распрснула. Када је Диоклецијанова жена Александра то видела, узвикнула је: “И ја верујем у Георгијевог Бога!”, на шта је Диоклецијан наредио да им буде одрубљена глава, што је и учињено.

На иконама, св. Ђорђе је приказан као војник с копљем и мачем. Касније се појављује и приказ светог Ђорђа на коњу, како убија аждају. Аждаја симболизује многобоштво, а женска прилика – рану хришћанску цркву.

Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја, који се разликују по садржини од региона до региона. Постоји пуно обичаја везаних за њега и магијских радњи за заштиту, здравље и плодност, које се тог дана обављају. Свети Ђорђе је својим празником заузео место старог српског божанства плодности Јарила и његовог празника.

Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и лета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи. Главни обичаји су плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци, кићење цвећем.

Увече, уочи Ђурђевдана, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама као и на капије. Ово се чини да би година и дом били “берићетни” – “Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору“. Понегде је обичај да ово кићење зеленилом врше на сам Ђурђевдан пре свитања. Такође, плету се венчићи од “ђурђевског цвећа“: ђурђевка, млечике и другог цвећа, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана.

Многи праве крстове од лијесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама – “да би се сачували од града”.

Уочи Ђурђевдана, домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Ускрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи. Ујутру се сви редом умивају овом водом:

-деца – “да буду здрава као дрен“,

-девојке – “да се момци грабе око њих“,

-старији – “да буду здрави“,

-домаћин – “да му кућа буде добро чувана“.

Велику важност на Ђурђевдан има и купање на реци, пре сунца, понекад се у реку бацају венци од разног цвећа или се сипа млеко. Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем. Понегде су се млади љуљали на дреновом дрвету, “да би били здрави к’о дрен“, а девојке су се ваљале по зеленом житу, “да би им коса расла као жито“.

За ове обичаје је посебно значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице итд.), којим се људи и жене ките или “причешћују” или потапају у воду у којој ће се купати или се по њима ваљати или (ако је дрво) љуљати.

На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана, а ако то урадите ризикујете да вас глава боли преко целе године !

Ђурђевдански уранак

Народ на Ђурђевдан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на “ђурђевдански уранак“, на неко лепо место у шуми, на пропланку или поред реке. За ово се припрема јело и пиће, обавезно је било припремити јагње на ражњу, а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу. Песма, игра и весеље трају често и до поподне.

На ђурђевданским уранцима се млади опасују врбовим прућем “да буду напредни као врба“, ките се здравцем “да буду здрави као здравац“, копривом “да коприва опече болести са њим“, и селеном “да им душа мирише као селен“.

Веровања о времену

Од Ђурђевдана се гледа какво ће лето бити. Веровало се да ако је 6.маја ведро – “да ће бити плодна година“, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша – “да ће лето бити сушно“.

У Србији се каже да колико недеља пре Ђурђевдана загрми, толико ће бити товара жита те године.

Култ светог Ђорђа

Убрзо после његове погибије,током 4. века, култ светог Ђорђа проширио се из Палестине на цело Источно римско царство, а у 5. веку и на Западно. На месту где се налазио његов гроб у Лидији, за време владавине цара Константина (306–337) подигнут је храм посвећен њему. У ту цркву су приликом освећења уз Никомидије пренете мошти светог Ђорђа, а успомена на тај дан празнује се 16. новембра као крсна слава Ђурђиц. Папа Геласијус И прогласио га је 494. године за свеца.

Многи народи славе и поштују култ светог Ђорђа, који је, између осталих, заштитник енглеске државе, али и шпанске покрајине Каталоније где га славе као светог Ђордија.

У Србији су многе цркве и манастири посвећени управо овом свецу- Ђурђеви ступови, Старо Нагоричино, Темска, Боговађа, Саборна црква у Новом Саду, црква на Опленцу и многе друге.

Спавалице, ово је лоша вест за вас! На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана! Ако то урадите ризикујете да вас глава боли преко целе године. Ипак, народ је и за ово смислио лек. Ако вам се већ деси да данас задремате, онда на Марковдан треба “спавати на истом месту”.

 

 

Извор: БКТВНеwс/А.Лукић/Православље

Loading...
loading...