Идвајамо Православље

ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ: Његова чуда су надалеко позната а ево какви су обичаји и веровања…

Српска православна црква (СПЦ) слави данас Светог Василија Острошког – великог чудотворца, чије се мошти чувају у манастиру Острог, у Црној Гори.

Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

У манастир Острог долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Одатле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника.

Манастир Тврдош

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и чувајући своје вернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.

Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.

Живот Светог Василија био је у Богу и саздан по Христу. Када се Василије упокојио његова келија била је обасјана светлошћу. Тада је народ почео да долази на његов гроб и моли се.

Према предању, седам година након смрти Светог Василија, тадашњем игуману манастира у Жупи код Никшића јављао се често у сну. Једне ноћи рекао му је да дође у Острог и отвори његов гроб. Тако је и урадио, а тело Светог Василија нашли су очувано и мирисало је на босиљак.

Био је сматран за светитеља и још током живота, а како је време одмицало после његове смрти све више верника долазило је по утеху и спас. Сада на Острог долазе и људи других вероисповести из разних крајева света.

Спас на Острогу

За Василија чудотворца везују се и народна веровања. Једно од најзаступљенијих је да Свети Василије ноћу устаје из ковчега, шета по стенама и тако помаже верницима који су од њега дошли да затраже помоћ. Наводно су то потврдили монаси и друга свештена лица – вунене чарапе на ногама светитеља буду поцепане, иако су увече обучене целе. Због тога поједини верници у Острог носе и пар вунених чарапа. На данашњи дан, према веровању, не би требало радити тешко физичке послове, али ваља очистити кућу да би у дому владали мир и хармонија током читаве године. Многи верују да ако се заветују да ће на Духове отићи у Острог њихова болест или болест неког њима блиског нестати.

Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклоњење светитељу, посебно на пазник Духова, 50 дана по Васкрсењу.

Овај манастир само током лета обиђе око 300.000 верника што га сврстава у највеће православно светилиште на подручју целе Европе.

У Горњем манастиру налазе се две црквице. Горња је посвећена Часном крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живели пре Светог Василија.

По другој верзији, коју је још Вук Караџић забележио по речима острошког архимандрита Никодима Раичевића, цркву је саградио митрополит Василије.

И ова је црквица живописана, вероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти Светог Василија.

Место на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир – Доњи манастир Острог.

ЧУДО КОЈЕ СЕ ДЕСИЛО ДЕВОЈЧИЦИ

О чуду које се десило једној 15-годишњој дјевојчици из Војводине такође постоји сведочење. Она се, прича отац Сергије, разболела од тешког облика рака. „Била је у тешком стању. Давали су јој лекове само да ублаже боли, да хуманије сачека тај смртни час. Када је свештеник чуо за стање отишао је и помолио се. Кума је донела књигу са сведочанствима светог Василија, девојчица је поверовала и иако није била пре ни верујућа, затражила је помоћ. Послије молитве јој је било боље“, прича отац Сергије. Када се устабилила, наводи, да може да се креће, дошла је у манастир. „Када је ставила главу на груди светог Василија осетила је да јој се вратила снага и да је исцељена. Осећала се као када је била здрава. Ноге су јој остале кост и кожа. Када су кренули за Војводину код Бијелог Поља, накнадно су ми јавили, погледала је ноге које су биле пуне меса, крви, мишића. Све се формирало“, наводи јеромонах, а објавила је раније Анадолија.

 

Извор: Мондо.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ