В. М. у чланку „Манастир Острог, Мисионар, бр. 12, 1938, стр. 335) објављује а протојереј Живан М. Маринковић преузима и стампа у „Најбољем васпитачу“ (Београд, 1968, стр. 105) следећи запис:
„Међу многобројним предметима које су исцељени болесници у знак захвалности приложили манастиру Острогу, налази се и једна рука од скупоценог метала. Њу је поклонио један Далматинац, који се налазио у печалби у Северној Америци. Он је тамо радио и стекао богатство, али је једнога дана допао тешке болести. Заболела га десна рука.
Обишао је све лекаре, али узалуд. Ништа му није помогло. Најзад, он се врати у свој родни крај.
Кад је дошао у своје село, његови сељаци препоруче му да оде у Острог и поклони се Ћивоту Светог Василија. Он их послуша и оде те приступи и помоли се Свецу и рука му после тога – оздрави.
Човек се после тога поново врати у Америку и тамо од скупоценог метала направи руку, исту као своју, и пошаље манастиру као израз своје захвалности за исцељење.“
