Идвајамо Свет

ЕУ ово неће преживети, прети јој распад, још једна држава пред банкротом

Скоро деценију после дужничке кризе у Грчкој, нова рунда превирања у Италији оживљава страхове за судбину европског финансијског система и заједничке валуте.
Међутим, овај пут улог је много већи.

Италијанска привреда – знатно већа од Грчке, још се бори од великих рецесионих година, са оптерећењем дуга који одговара оном нивоу задуживања које је довело Грчку у дубоку рецесију.

“Италијанска привреда је 10 пута већа од грчке, чија је дужничка криза потресла темеље еврозоне“, написао је Десмонд Лацхман, из Е&Е.

“Уколико би Италија била приморана да напусти заједнички монетарни режим, заједничка валута вероватно не би преживила у садашњем облику“, додао је.

До избијања ове политичко-уставне кризе у Италији дошло је пошто водеће странке у земљи нису успеле да оформе владу после мартовских избора, будући да је лидер Покрета 5-звезда Ђузепе Конте вратио мандат за састав кабинета јер је италијански председник Серђо Матарела одбио његов предлог да министар економије буде евроскептик Паоло Савона. Матарела је поверио мандат за састав прелазне владе до нових избора Карлу Котарелију, бившем функционеру у Међународном монетарном фонду, који је задужење, како је саопштено, “прихватио са резервом”.

Италијанска централна банка упозорила је да је нација само “неколико кратких корака” од губитка поверења инвеститора, пошто су финансијска тржишта претрпела највећу продају која је забележена последњих година, због страха да би нови избори могли постати глас за чланство Италије или не евру.

Реакције су снажније јер се још нису дефинисали ни услови изласка Британије из ЕУ. Сличан потез Италије, страхује се, био би последњи ударац унији.

Аналитичари се плаше наредних политичких потеза.

Чак иако популистичке партије не престану са јасним позивом за излазак из еврозоне, њихова снага повећаће политички јаз са званичницима ЕУ у Бриселу.

У сенци грчке дужничке кризе, најновија криза поново је отворила политички раздор између Немачке и “периферних” економија Грчке, Италије и Шпаније. Та политичка подела ће још више компликовати текуће напоре за решавање тешког терета дуга Италије.

Званичници ЕУ обећали су да ће поштовати право италијанских гласача да бирају своју власт, након што је европски немачки комесар изјавио да Италијани не би требало да гласају за популисте.

“Моја брига, моје очекивање, је да ће наредне недеље тржишта, државне обвезнице, италијанска привреда … могла да буде толико погођена да би они могли послати сигнал бирачима да не бирају популисте са леве или десне стране“, каже Гинтер Отингер, немачки комесар који надгледа буџетску комисију ЕУ.

Коментари су подстакли анти-бриселску и антигерманску реакцију у Италији, што би могло генерисати још снажнију подршку популистима на предстојећим изборима.

У САД, председник Доналд Трамп још ћути. Али неки посматрачи кажу да је недавни потез његове администрације да наметне оштре тарифе за европски алуминијум и челик само знак да ће се ствари погоршати.

“Последња ствар која Италији треба је повећање тензија када је реч о трговини са САД која би могла задати тежак ударац за европску економију”, написао је Лахман из АЕИ-а.

“Ипак, управо је то управо правац у ком иде Трампова администрација”

Сва та дешавања утицала су на то да приноси на краткорочне двогодишње обвезнице, које су најосетљивије на политичке потресе – скоче за 150 базних поена, највише од 1992. године, на 2,73 одсто.

Уз то, разлика у приносима између италијанске 10-годишње обвезнице и референтног немачког Бунда повећала се за 50 базних поена на изнад 300 базних бодова, што није забележено од јуна 2013. године. У односу на крај априла, када је тај распон износио 115 базних поена, разлика се практично утростручила.

Бег инвеститора из италијанских хартија од вредности илуструје и суноврат индекса акција Миланске берзе ФТСЕ МИБ за готово три посто на шта је пре свега утицао пад акција италијанских банака.

Евро је такође склизнуо на вишемесечни минимум пошто је агенција за кредитни рејтинг Мудис сигнализирала могуће смањење рејтинга за Италију уколико будућа влада не успе да реши проблем терета дуга.

Италијански јавни дуг износи, према последњим расположивим подацима, 2.300 милијарди евра, што је 131,8 одсто бруто домаћег производа земље.

 

Извор: Б92

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ