Свет

Свет на ивици хаоса: Америка започиње нови рат

Амерички председник Доналд Трамп, који можда броји последње дане на месту шефа државе због признања да је 2016, током кампање, плаћао порно-глумице да ћуте о сексу са њим, могао би да покрене војну интервенцију као последњу опцију која би га евентуално сачувала у фотељи Овалног кабинета Беле куће.

Након што је више водећих америчких листова покренуло питање његове смене, такозваног импичмента, аналитичари сматрају да би, угледајући се на своје претходнике, Трамп сада могао да нареди хитан напад на неку од својих уобичајених мета попут Ирана и Северне Кореје не би ли скренуо пажњу јавности са бројних афера које му дишу за врат.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Томе у прилог иде и недавно усвајање војног буџета од 716 милијарди долара, што је највећа сума издвојена у те сврхе у последњих десет година.

Тим, како су поједини медији окарактерисали, додворавањем војној елити, али и обичним регрутима, Трамп је желео да обезбеди снажно упориште у конзервативним милитантним круговима унутар Пентагона, осигуравајући на тај начин и свој положај на челу државе.

Ипак, он и даље има неколико опција, подсећају аналитичари, да спречи или бар одложи своју смену, а читава Републиканска партија, чији је он лидер, стрепи од новембарских избора за Конгрес, када би снаге унутар тог тела могле да превагну у корист демократа.

До тада, сматрају стручњаци, Трамп ће свакако сву своју снагу усмерити према тој кампањи не би ли бар задржао онај број посланика који сада има. Тако би одржао на снази пат-позицију у америчком парламенту, у којем ниједна страна није доминантна, што ће га сачувати у Белој кући бар до следећих председничких избора 2020.

До тада, преносе поједини медији, на столу Беле куће стоји и војна агенда, а недавно иступање САД из нуклеарног споразума са Ираном само је корак у правцу заоштравања односа са Техераном као део припрема за нови рат на Блиском истоку.

Ово су кораци за смену председника

Да би се покренула смена, морају да постоје основи као што су примање мита или друга кривична дела која је председник или високи званичник учинио

Потом представнички дом мора да одлучи простом већином да су оптужбе довољно озбиљне да би могле да се изнесу пред суд

Ако представнички дом изгласа импичмент, суђење се спроводи пред Сенатом, којем је потребна двотрећинска већина да осуди председника и покрене процедуру за смену с функције

У случају да опозив буде успешан, што се до сада никада није догодило, на место председника долази његов заменик, у овом случају то би био Мајк Пенс

Председници који су посезали за ратом
Френклин Рузвелт (председник 1933-1945)

Након избијања Другог светског рата САД су се држале по страни чувајући своју неутралност, све док Јапанци нису напали њихову војну базу на Хавајима Перл Харбор 1941, када је Америка и званично ушла у рат. Последњих година спекулише се да су Американци знали за јапанске планове, али да их свесно нису спречили како би ушли у рат, што је Рузвелту омогућило да остане на челу САД и у четвртом мандату, а од Америке направило прву силу у свету.

Линдон Џонсон (председник 1963-1969)

Дошавши на власт без избора, простим полагањем заклетве у авиону након убиства Кенедија, Џонсон је највећи кривац за отпочињање рата у Вијетнаму, а да би оправдао интервенцију, послужио се лажним инцидентом у Тонкинском заливу када су амерички брод наводно напале снаге Вијетнама, што је искористио да уђе у најкрвавији рат у историји САД. Иако се надао да ће освојити и наредни мандат, он се повукао из изборне трке 1968.

Бил Клинтон (председник 1993-2001)

Један од најнеутицајнијих америчких председника остаће упамћен по секс-скандалу са Моником Левински 1998, када је слагао америчку јавност да није имао секс са том женом. Како је касније признао да ипак јесте, против њега је покренут опозив, али је он био неуспешан. Да би заташкао своју аферу, он је покренуо најбруталнији напад на Савезну Републику Југославију, што је била агресија без преседана у модерној историји.

Џорџ Буш старији и млађи (1989-1993. и 2001-2009)

Династијски двојац отац и син Буш искористили су започињање Првог и Другог заливског рата како би остали на власти. Како старијем Бушу упркос успешној интервенцији у Ираку није пошло за руком да освоји и други мандат, његов син искористио је нападе на Куле близнакиње у Њујорку да покрене напад на Авганистан, а касније и Ирак, и учврсти се на челу САД.

 

Извор: Srbija Danas

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ