Србија

ИМА ЛИ РАЗЛОГА ЗА СТРАХ? Ако се Београд и Приштина мирно разграниче, шта чека БиХ

Да ли је разграничење Србије и Косова заиста авет која може да запали балканско буре барута, како тврде поједини аналитичари? Постоји ли начин да се Београд и Приштина самостално договоре и спроведу мирољубиво решење, а да то не изазове хаос у БиХ или Македонији?

До скора су били усамљени гласови који су уопште помињали могућност договора о разграничењу, а камоли га отворено заговарали. Ипак, лето 2018. донело нам је преокрет – све више стручњака позива на подршку споразуму о размени територија и истовремено негира да ће мирно цртање нове границе између Србије и Косова изазвати судњи дан на Балкану.

„Нема непосредног разога за панику“, тврди Тимоти Лес, директор организације за политички консалтинг „Нова Европа“ и руководилац истраживачког пројекта „Њу интермариум“ Универзитета Кембриџ.

1) БиХ и Република Српска
Заговарачи „домино ефекта“ тврде да ће размена територија између Србије и Косова оживети крваве етничке сукобе у БиХ. Тимоти Лес, међутим, тврди да судбина БиХ много више зависи од политике унутар земље и ширег геополитичког окружења, него од догађаја на Косову.

„Да је Балкан подложан простим узрочно-последичним везама, Република Српска би прогласила независност након што је то учинило Косово 2008. године. Штавише, у мери у којој би споразум о подели Косова имао реперкусије тако што би се Сарајево усресредило на могућност отцепљења босанске државе, можда би се најзад указала прилика да се оконча мучна пат-позиција у Босни“, писао је недавно Лес.

Лес сматра да би могући споразум о Косову, којег назива „револуционарним“, могао да покаже да границе нису недодирљиве, да САД више не заузимају одређену страну и да дугогодишњи непријатељи могу да реше спорове мирно, преговорима, уместо на бојном пољу.

„Ово би омогућило излазак из ћорсокака и пружило прилику Босни да се развија као држава“, објаснио је Лес.

Волфганг Петрич, бивши специјални изасланик ЕУ за Косово и бивши високи представник међународне заједнице за БиХ, упозорава да административне корекције граница имају потенцијалне мане уколико се не спроводе пажљиво и у тесној сарадњи са УН, ЕУ и Оебсом. Петрич излази са јасним предлогом.

– Предлажем да се припреми обавезујући документ како би се ставила тачка на све будуће граничне спорове, укључујући и питање Босне – каже Петрич.

На питање да ли мисли да постоји шанса да коначно решење косовског питања буде пронађено на међународној конференцији, такозваном „Дејтону 2“, Петрич каже да може да замисли формат налик „Дејтону“.

Марко Прелец, професор на Школи за јавне политике при Централноевропском универзитету, сматра да Европа има интензиван и разумљив страх од промене националних граница, али и да разговори о размени територија заслужују пажљиву подршку Запада.

Што се тиче опасности од генерисања кризе у БиХ, Прелец каће да је Република Српска сасвим друго питање, где руководство и многи грађани заиста желе отцепљење од БиХ, али знају да је то немогуће. – Њихов регион представљају две половине: сиромашан, мали, источни део уз границу са Србијом и већи, богатији, западни део испод Хрватске. Срби би могли сутра да прогласе независност, али две трећине или више њихових људи било би одсечено на западу, без повезаности са пријатељском територијом. Устав Босне и Херцеговине већ даје региону веома широку аутономију, која би вероватно била изгубљена уколико отцепљење не би било успешно – каже Прелец.

2) Македонија
С друге стране, Прелец каже да је Македонија сада „далеко стабилнија“, да има „прогресивну, мултиетничку владу“, и да би „већ следеће године могла да постане чланица НАТО, док је Албанско становништво прагматично и задовољава се животом у држави са добрим изгледима европских интеграција и просперитета.

 

Извор: Blic.rs