Србија

РАЗГРАНИЧЕЊЕ БЕЗ ГРАНИЦА: Исламисти са Косова ће подстаћи нови (глобални) рат

Преговори о Косову и Метохији, који за циљ наводно имају успостављање трајног мира, могли би да постану једини мировни преговори у историји који ће подстаћи још један рат, можда и на глобалном нивоу.

То уопште није претеривање јер иако такав сукоб можда не би уследио одмах, потписивањем споразума, у форми каква се сада наслућује пре свега у изјавама Александра Вучића, то би свакако било повлачење окидача за рат широких размера.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

„Косовски преседан“, како се уобичајено назива брутално кршење међународног и домаћег права свих учесница у процесу отимања источника српске државе, западну јавност одавно не може да потресе потврдиће и саговорник Магазина Таблоид Клод Шолет, оснивач и уредник француске Опсерваторије новинарства (ОЈИМ).

Шолет у свом разматрању овог питања између осталог каже:

„…Говорећи глобално, и гледано са тачке из главног блока у медијима, јавно мњење није упознато или врло мало зна о Србији и Косову и Метохији. Оно што се као кроз маглу памти јесте да се пре неког времена, негде на истоку, водио рат. Тај рат су проузроковали ‘неваљали Срби’ који су били на ивици да истребе ‘јадни косовски народ’. Дакле, лоши момци су били Срби, добри момци Албанци са Косова. То нема никакве везе са истином, то је била обична ратна прича, али сматрам да се ова пропаганда још увек задржала у подсвести већине људи, укључујући и интелектуалце. Зато би термин „разграничење“ вероватно изазвао једноставно ‘па шта?’ у јавности…“

Ова база мрежне анализе и еволуције медија, марта месеца ове године објавила је резултат вишемесечног истраживачког рада о успостављању новог облика моћи: војно-безбедносно-финансијско-медијске, и то у Србији, а које је подстакнуто доласком бившег шефа ЦИА-е Дејвида Петреуса на место директора ККР групе у чијем су власништву неки од најутицајнијих медија у Србији, попут Н1 телевизије, а има назнака да ће купити и једног од мобилних оператера.

У њему се подсећа на извесне „промене“ које су уследиле након „чудовишног НАТО злочина“ над српским медијима током агресије 1999. године које је Тони Блер оценио „сасвим оправданим“.

Оба наша тадашња министра информисања, Горан Матић, на савезном и Александар Вучић на републичком нивоу, направила су драматичан преокрет од којих је Вучићев нарочито фасцинантан. Његова странка је испрва за саветника узела некадашњег америчког амбасадора Монтгомерија а са доласком на власт и Тонија Блера.

„Бивши националиста негује топло пријатељство и с другим протагонистима агресије на своју земљу, Герхардом Шредером и Билом Клинтоном“ наводи се у истраживању ОЈИМ-а.

Све ово пружа објашњење зашто народ није у стању ни да разуме а камоли да пружи отпор општој пропасти која га немилосрдно гута.

Последњих недеља, термин „разграничење“ нагло је преплавио медије на српском језику када говоре о Косову и Метохији. Без прецизног дефинисања остаје на претек простора што, у спрези са досадашњом антинационалном праксом нарочито владајућег режима па и самог Александра Вучића, ипак усмерава мисли ка најцрњем току.

„Разумем разлику између ‘разграничења’ и ‘границе’. Границу мора да брани надлежни политички орган, ‘разграничење’ се може променити у било ком тренутку. Ово је, претпостављам, у опсегу ваше владе“ каже Шолет и наставља:

„…Сада, ако узмем у обзир нови геополитички пејзаж у Европи и свету, видим претње и могућности. Претње: ваш председник је изгледа врло близу америчком неоконзервативном стилу сенатора Мекејна (недавно преминулог). Мекејн и неоконзервативци, демократе и републиканци – баш сви, створили су „независно Косово“ да имплементирају једну од највећих америчких војних база у иностранству. Већина истраживача сматра тзв. независно Косово „нарко државом“ и „терористичком државом“. Али Американцима то прилично олакшава управљање албанским политичарима са КиМ. Трамп није неоконзервативан, али се бори зато што није био задржаван у својим идејама и у овом тренутку нико не зна где ће бити маргине његовог маневра у наредним месецима. Пошто је Трамп мање заинтересован за Европу, подршка САД албанским политичарима на Косову може нестати, што је добра прилика…“

Можда управо таква могућност и производи притиске да се до коначног решења за проблем Косова и Метохије дође што пре, док су мрежа лобиста и логистика претходних америчких администрација чврсто утемељене још увек, јер форма коју сада можемо да наслутимо, нарочито у изјавама Александра Вучића, управо јесте почетна идеја неоконзервативаца о којима Шолет говори.

Мигрантска криза, од које европска јавност све више зазире, свакако ствара простор за продор истине о томе шта се дешавало на Косову и Метохији. Од почетка ове године објављено је више новинских текстова који се баве оправданим сумњама да са таласом миграната у Европу могу да продру радикални исламски елементи.

„…Али, један од највећих проблема са радикализацијом континента одвија се на његовој ивици“, пише утицајни Вашингтон пост образлажући ситуацију која се већ неко време не може сакрити а то је да неславно, прво место, по броју терориста по глави становника заузимају Албанци са Косова и Метохије под међународним патронатом. Нешто раније Дејли стар, издање за Либан, наводи да је „најмања европска земља пружила борбено појачање милитантним исламистистима више него што се могло то очекивати“.

Са изузетком личних прича или информација које добијају од локалних медија и албанских извора, податке о броју учесника у терористичким јединицама претежно пружа истраживачко тело експерата при америчкој организацији „Центар за борбу против тероризма“ (Combating Terrorism Center) који је 2015. навео податак да је око 500 Албанаца са простора Западног Балкана (КиМ, Албанија и Македонија) отишло за Сирију пре свега да би се прикључили „Исламској држави“.

Попут водећих медија и овај центар им пружа подршку називајући их „борцима у иностранству“ (нешто попут гастарбајтера) а све услед чудно испреплетених интереса, потребе оправданости НАТО агресије и тако типичном западном ароганцијом која тешко признаје своје грешке. Нарочито оне које и не препознаје као такве, без обзира на сурове чињенице.

Ипак, ЦТЦ наводи да је пре рата у Сирији „веома мали број етничких Албанаца био умешан у активности џихадиста“. Ово је нарочито важно због тога што открива праве кривце за овакво стање. Американци ће истаћи у први план љубав и захвалност Албанаца коју осећају према Америци јер их је „ослободила“ док ће за пораст исламског фундаментализма окивити новац који је Саудијска Арабија уложила у изградњу џамија и школовању имама према свом „програму“.

Реагујући на овакав став изнесен у Њујорк Тајмсу Захари Галант, суоснивач Европског института за дијалог, без двоумљења у свом ауторском тексту о улози НАТО-а у узгајању исламиста из 2016. године каже:

„…Нагли раст вехабизма и салафизма на Косову финансирала је Саудијска Арабија, али је основ за радикализацију и екстремизам већ постављен деценијском војном окупацијом, корупцијом и крађом ресурса од стране НАТО и америчких дипломата…Упркос покушајима Њујорк Тајмса да прикаже да су Клинтонова администрација и њихови НАТО пријатељи хероји приче о Балкану а да је династија Сауд негативац , чињеница је да је западна окупација радикализовала Косово. Саудијски новац је то само убрзао“ закључује Захари.

Размере које је то достигло готово су невероватне. Већ 2015. године „са стопом од 16 бораца на 100.000 становника окупирано Косово је дало преко осам пута више терориста од другопласиране Француске која је највећи извозник џихадиста у Сирију и Ирак, или чак 60% више по глави становника него што је случај са „пропалом земљом као што је Либија“ подаци су ЦТЦ-а.

„Пошто је Исламска држава сада скоро поражена у Сирији, велики број њених бораца ће можда желети да се врати на Косово и у Босну. Ово је очигледно претња за Србе који живе на Косову и Метохији, што би могла бити и прилика да се свету открије ко су заиста жртве а ко гонитељи“ наводи Шолет у разговору за Магазин Таблоид указујући на промене и на другој страни: „…Промене се дешавају и у ЕУ. Пораст ‘популиста’ у Италији, Шведској, Данској, Словачкој, Мађарској, Чешкој Републици, Пољској се мења и извршиће промену равнотеже снага у Бриселу… Грубо речено, садашњи састав Европске комисије, као и Европског парламента, више је „анти-српски“ и „про-албански“ када су КиМ у питању. А пошто ваши председник и премијер желе Србију у ЕУ, они прате шаблоне садашње већине тамошњих политичара. Ако већина земаља ЕУ, или велики део њих постану ‘популисти’, онда ваш председник може бити у искушењу да прати тај ток и да коначно узме у обзир сопствени народ. Не кажем да ће се то десити, али су промене могуће у блиској будућности“ каже Шолет.

Ово наслућују и западни медији који се при обрађивању теме албанских терориста са Косова и Метохије баве заправо њиховом „рехабилитацијом“. Међутим, упркос изливима похвала за сепаратистичку владу због хапшења и процесуирања великог броја повратнка са ратишта, прогнозе о рехабилитацији су мрачне.

„Затвор се не чини као најбоље решење јер су верске секте боље организоване од затворских власти“ тврде представници сепаратиста.

Према новом програму који је уведен, САД шаљу психологе, социологе, социјалне раднике и умерене имаме да раде са затвореницима оптуженим за тероризам.

Та стратегија – рехабилитација екстремиста кроз исламску реедукацију – тестирана је у Саудијској Арабији и арапским земљама али метода врло ретко успева, каже Данијел Кехлер из немачког Института за радикализацију и дерадикализацију.

Као пример неуспеле рехабилитације најчешће се наводи 28-годишњи Фитим Ладровци који је недавно изашао са робије после нешто више од три године, колико је био осуђен због ратовања на страни ИД. Ладровци је одмах по изласку из затвора наставио да шири пропаганду исламиста и омаловажава овакву методу рехабилитације јер, каже он, повратници са ратишта неће прихватити њихово учење зато што „нису прави муслимани“.

„Ми смо све јачи и паметнији“, рекао је Ладровци. „Терористи неће бити реинтегрисани, и овде (на КиМ) може доћи до напада“.

Да ово није тек само прича потврђено је почетком јуна на КиМ када је ухапшен пар, мушкарац и жена, који су планирали самоубилачке терористичке нападе аутомобилима-бомбама како на НАТО базе и војнике на Косову и Метохији тако и на јавним и прометним местима и у Француској и Белгији и то према изјавама које су ухапшени дали сепаратистичким иследним органима.

Но, чак и то су вредни новинари енглеског говорног подручја успели да релативизују. Клод Шолет за Магазин Таблоид подсећа да је управо то поље на коме се треба много радити јер се много може и постићи:

„Борба да се информише укупна јавност (земаља које имају утицај на доношење коначног решења) о реалности и истини о Косову и Метохији је од највишег значаја. Људи су подлегли испирању мозгова пропагандом либералних ратних хушкача. Слобода говора заснована на поштовању чињеница јесте, и биће, основа рада слободних новинара, независних од држава или корпорација“ указује наш саговорник.

Оно што би у било ком другом случају била сензационална вест, у нашем је редовна појава. Тако да баш нико не говори о томе да Влада Србије о будућем статусу своје окупиране покрајине преговора, или барем игра представу која треба да нас у то убеди, не само са вођама терористичког покрета косовских сепаратиста већ и са злочинцима Хашимом Тачијем и Рамушем Харадинајем о чијим је масакрима Срба махала доказима пред камерама.

Са овим другим, као што знамо, Вучић је путем своје „Српске листе“ још и ушао у коалицију која сада оптужује друге да су „Рамушеви Срби“ и све то уз осмех, такорећи, после коктела коме су присуствовали а који управо Рамуш организује поводом годишњице оснивања своје странке.

После свега може се само наслутити обим ужаса коме Србе са Косова и Метохије свесно предаје Александар Вучић, свођењем већинског броја Срба јужно од Ибра на „мање од 2%“ и то, како рече Дачић „који и не мисле да живе у Србији“ док за разлику од његовог репертоара босанских севдалинки и турских тужбалица на сваком свом скупу певају „Са Косова зора свиће“…

Вучић је стигао још и да „смело прогнозира“ како на Косову можда нећемо добити ништа па „ако нам нешто дају, добро, ако не дају опет добро“… Ако се он, или ма ко други, одрекне места са кога „зора свиће“ нису потребне речи да опишу куда то воде Србију. Иначе би такав потез, као и било какав облик предаје територије, непобитно подстакао нове сецесионистичке покрете не само у Србији већ и у свету а нарочито исламисте који би тако без задршки могли да се похвале најубедљивијом победом током џихада последњих неколико деценија.

Имајући све ово у виду, као и чињеницу да нас Вучић, што лично што путем медија под својом контролом, плаши „наталитетом Албанаца“ којима је боље да сада предамо Прешево, Медвеђу и Бујановац него неко други „за 40 или 20 година“ а за које време ће нам мигранти својим наталитетом помоћи да повећамо број становника, јасно је да се прича не завршава са „разграничењем“.

 

Извор: magazin-tabloid.com

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ