Свет

Кина и Русија су на путу да оформе ВЕЛИКУ АЛИЈАНСУ: Може ли им се у томе супротставити АМЕРИКА?

Чињеницу да је кинеска војска учествовала у највећим руским војним вежбама још од Хладног рата, многи западни медији су пропратили уз наводе да се ради о могућем формирању великог савеза. Уколико две силе заиста желе да се уједине, може ли Америка ишта да учини да то спречи?

Ради се о споријим и суптилнијим догађајима: истинска кинеско-руска „оса“ још увек је далеко од стварности. Без обзира на то, Запад би требало добро да обрати пажњу како две земље продубљују своје везе.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Представа за јавност

Русија и Кина говоре пуно о свом дутрајном пријатељству и сарадњи у области одбране, али постоје деценије неповерења међу њима, пише „Атлантик“. Након озбиљних граничних сукоба дуж реке Амур 1968-9 (у близини локације где су се спровеле руске вежбе протекле недеље), кинеска страна границе била је тако интензивно бомбардована да је изгледала као „површина Месеца“. Два суседа нису решила последњи територијални спор све до 2008. године.

Сада, готово педесет година касније, Си и Путин показују пријатељство додељивањем ордења један другом и присуствовањем војним парадама и организовањем самита.

Међутим, упркос свему томе, постоји мало знакова о томе да се ради о интензивној сарадњи попут оне коју имају САД и њени савезници у Европи или Јапан на пример.

Русија свакако продаје огромну количину оружја Кини, али то чини пре свега зарад своје добити.

Обе земље модернизују своју војску и спроводе и заједничке војне вежбе, али за сада нема назннака формирања пакта попут Северноатлантске Алијансе, који би обавезао Кину и Русију да једна другу бране у случају евентуалног напада.

Економски односи прате исти образац: дуготрајно неповерење, много више помпи него реалног приказивања њиховог тренутно партнерства.

Кинески бизнисмени кажу да су невољни да инвестирају у Русију јер је улагање у ту земљу „ризичније него у Конго“ и непредвидљиво.

Упркос одређеним заједничким економским интересима, многи Руси не воле нарочито кинеско тржиште. Неповерење је обострано. Историја граничних сукоба и оскудних пословних договора учинили су економске односе између две силе климавим. Иако владе две земље понекад презиру Сједињене Државе, често се разликују по главним геополитичким питањима. Сијева Иницијатива појас и пут (и његова милитаризација трговачких рута) смањила је утицај Русије у Централној Азији.

Кини се не допада руска анексија Крима, нити њена војна помоћ Индији и Вијетнаму, као ни подршка Талибанима.

Савез је ипак врло могућ

За сада не постоји кинеско-руски „блок“ због кога би Запад бринуо. Али то не значи да он не би могао да се оформи.

Тврдокорни став Трампове администрације према спољној трговини и начин на који неки амерички политичари и медији као да третирају Кину као новог непријатеља је опасно близу томе да заиста доведе Кину у такву ситуацију.

Кина и Русија ће одлучно подржати једна другу ако их сатерају у ћошак.

Кина је веома важна за дугорочни просперитет Сједињених Држава. Хладни рат са Кином није у интересу иједне стране и само ће да преусмери америчке ресурсе од важнијих приоритета .

Ако САД жели да избегне да Сија гурне у Путинове руке, то не мора нужно значити да мора да капитулира и послуша све кинеске захтеве.

САД би требало да знају какви су њени ставови и да их се придржавају. Али, истовремено САД би требало да пруже руку Кини и са њом сарађују где год је могуће. То би показало да САД имају вољу да превазиђу ову и будуће кризе. Још увек није касно, закључује „Атлантик“.

 

Извор: Blic.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ