Терористичке претње у Србији односе се на потенцијално кретање новца и оружја, повратак страних бораца и радикализацију
Са територије Косова у Сирију и Ирак су прошле године отишле 403 особе, са циљем да се боре у редовима Исламске државе и Ал-Нусра Фронта, а погинуло их је 74, наводи се у извештају Стејт департмента о тероризму за 2017. годину, који је представљен у Вашингтону.
Према подацима Стејт департмента, на Косово се вратило 133, док је њих 196 остало у конфликтним зонама.
У извештају се такође оцењује да је Влада Србије предузела кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, преноси Глас Америке.
Наводи се да у Србији током 2017. године није било терористичких напада и да је ниво активности у вези с регрутацијом бораца за Исламску државу био низак.
Највеће претње од тероризма у Србији, према подацима из овог извештаја, остају потенцијално кретање новца и оружја преко њене територије, повратак страних терористичких бораца и радикализација.
У извештају се наводи да је влада у Београду предузела кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, усвајањем Националне стратегије за спречавање и одговор на тероризам у периоду од 2017. до 2021. године, али и настављањем сарадње с међународним партнерима, уз посебан фокус на спровођење закона и напоре у области сајбер-безбедности.
Наводи се и да је, као чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе, Србија обећала донације у медицинској опреми у мају, али да су, како пише, „неискуство у улози донатора и унутрашње препреке одложили испоруку те помоћи и по свему судећи ће ограничити додатно финансијске и материјалне доприносе Коалицији“.
У извештају се напомиње и да је Србија наставила да користи обуку америчке владе у изградњи својих капацитета за борбу против тероризма.
Када је реч о правосуђу, спровођењу закона и безбедности граница, у извештају се истиче да је неопходно да Србија побољша капацитете за спровођење закона, али да је напредак земље у тој области постојан.
Истиче се чланство Србије у организацијама, чији је циљ супротстављање финансирању тероризма и прању новца, али и стратегија у борби против насилног екстремизма, у којој велику улогу има неколико министарстава, укључујући Министарство унутрашњих послова, културе и информисања, образовања, омладине и спорта.
Србија је, такође, укључена у ограничену регионалну и међународну сарадњу о антитерористичким питањима, додаје се у извештају, у којем се указује и на сарадњу са Интерполом и Европолом, билатералне програме сарадње у обезбедивању граница с Бугарском, Мађарском и Румунијом и слично гранично партнерство са БиХ и Хрватском.
– Српске агенције у овој области рутински сарадују и са Албанијом, Косовом, Македонијом и Црном Гором – закључује се у извештају о Србији.
У извештају Стејт департмента обрађени су и подаци за територију БиХ и Македонију.
Када је реч о БиХ, у извештају се истиче да је та земља наставила да повећава своје антитерористичке капацитете у 2017, али да рупе у законима и благе казне остају највећи изазови.
– Ефикаснију унутрашњу сарадњу у БиХ подривају међуагенцијски и лични сукоби, док екстремистичка идеологија и регионалне националне екстремистичке групе остају потенцијални извор тероризма, а што се тиче рехабилитације и дерадикализације, није начињен велики напредак – оцењује се у извештају.
За Македонију се истиче да је сарађивала са САД у антитерористичким напорима, као и да је, такође, чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе.
Македонске власти су процениле да припадници и симпатизери Исламске државе одржавају присутво у тој земљи, а Министарство унутрашњих послова и обавештајна агенција процењују да је најмање 150 македонских држављана путовало да се прикључи терористичким групама у Сирији и Ираку, истиче се у извештају.
Како се додаје, од њих, 30 је убијено, 40 је и даље у тим зонама, док се 80 вратило кући у Македонију.
Извор: Telegraf.rs/Tanjug
