Србија

ВЛАДА СРБИЈЕ ЖЕЛИ ДА ОЗАКОНИ КОРУПЦИЈУ – народ неће знати шта раде државне фирме

Поводом најављених измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја

Министарство државне управе и локалне самоуправе је крајем марта ове године најавило Нацрт измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Уместо да додатно побољша тај правни и демократски институт, како указују представници цивилног сектора, намера државе је да тим изменама јавности ограничи стечено право увида у рад јавних институција.

Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја даје право свим грађанима да имају увид у рад јавних институција које се финансирају њиховим новцем, а његова примена је омогућила да се сазнају важне чињенице, које би остале скривене од јавности.

Међутим, најављеним изменама Закона, како објашњава Павле Димитријевић, шеф правног тима Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), који је са још неколико невладиних организација започео кампању „Србија до информација“ и чију су иницијативу за одбрану права јавности да зна подржале многе грађанске и медијске организације и удружења, биће значајно успорено и ограничено остваривање тог права грађана.

– Први проблем је у томе што ће многа највећа јавна предузећа, попут Коридора Србије, Железница Србије и других, која су организована као друштва капитала, бити изузета од закона, а то значи да од њих нећемо моћи да захтевамо информације од јавног значаја. Друга промена је такође проблематична јер институција, која одбије да понуди тражену информацију и након што јој то решењем наложи Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, моћи ће да покрене неку врсту управног спора и да цео случај пренесе на суд. На тај начин грађани ће се „давити“ у судским поступцима који ће трајати веома дуго и многи ће због тога одустајати, чиме се разводњава то важно право грађана – указао је Димитријевић током уличне акције „Ако желиш информације од јавног значаја, зашто не пишеш Деда Мразу?“, одржане у Ужицу.

Он је указао на то да ће изменама, уколико буду усвојене, исто право бити ограничено медијима и невладиним организацијама.

– Медији неће моћи да раде свој посао. За медије је тај Закон веома важан, због истраживачког новинарства, али то ће бити под великим знаком питања“, оценио је Димитријевић.

Намера државе да таквом врстом правних „корекција“ измени Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, била је повод да ЦРТА покрене „Недељу права јавности да зна“ и да, у оквиру наведене кампање у неколико градова Србије, организује уличне акције ироничниг назива „Ако желиш информације од јавног значаја, зашто не пишеш Деда Мразу“. Прва „Недеља права јавности да зна“ је почела 24. септембра у Пријепољу, сутрадан је била у Ужицу, након тога у Ваљеву и завршиће се 28. септембра, на Међународни дан права јавности да зна, до када ће бити организована у Смедереву и Сомбору.

Акције су осмишљене тако да грађани упућују Деда Мразу писма у којима траже одређене информације од јавног значаја, а активисти са њима разговарају о важности стеченог права на слободни приступ информацијама од јавног значаја, као и о томе у којој мери институције одговарају на њихове захтеве о начину на који располажу јавним новцем и како доносе одлуке.

Извор: Danas.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ