Регион Србија

Америчка агенција тврди: Страхови због сукоба на Балкану нису неосновани

Агенција оцењује да су напетости између Београда и Приштине у порасту, упркос напорима ЕУ да постигне трајно решење између „два некадашња ратна непријатеља“

Страхови појединих европских званичника да би Балкан могао да поново урони у сукобе, уколико га убрзо не прихвате чланице ЕУ, нису неосновани, оцењује америчка агенција АП, која тврди да руски утицај расте на Балкану, у балтичким земљама и у Централној Европи.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Агенција оцењује да су напетости између Београда и Приштине у порасту, упркос напорима ЕУ да постигне трајно решење између „два некадашња ратна непријатеља“.

Подсећа и да је Београд пре две недеље подигао борбену готовост војске због присуства косовске специјалне полиције на северу Косова, насељеном Србима.

Агенција, наиме, указује да је ЕУ због сопствених проблема, годинама занемаривала балканске земље, те да се поједини званичници ЕУ сада плаше да би Балкан могао да поново урони у сукобе, осим уколико га ускоро не прихвате чланице блока.

Преноси и да је председник Европске комисије Жан Клод Јункер упозорио на ризик од избијања рата на Балкану ако ЕУ допусти да се угасе наде у приступање Унији.

У тексту, у којем пише о руском утицају на Балкану и у другим земљама, АП истиче да је Русија негирала да се мешала у политику балканских или балтичких држава, али тврди да је руска стратегија меке моћи нашла плодно тло међу Србима, због бомбардовања НАТО 1999. године.

Наводи и да је, у замену за подршку Русије због Косова, Београд одан савезник Москве, иако званично тежи интеграцији у ЕУ и користи милионе западних фондова за опоравак.

АП, такође, тврди и да су два руска војна обавештајна оперативца радила из Србије 2016. године, када су покушали да организују пуч у Црној Гори како би је зауставили да се придружи НАТО.

Оцењује и да је победа Милорада Додика за српског члана Председништва БиХ додатно ојачала упориште Москве на Западном Балкану „јер он сада може да блокира сваку стратешку одлуку, уколико то Путин каже“.

Наводи и да је недељу дана пре избора у БиХ, тадашњи лидер Републике Српске Милорад Додик отпутовао у Москву како би присуствовао трци Формуле један не зато што је, како тврди, велики фан, већ због још једног сусрета са руским председником Владимиром Путином.

Агенција оцењује да је снимак из Сочија, на којем се види како Путин жели Додоку „велики успех“ на изборима у БиХ, док му Додик поклања значку са заставом РС, „очигледан приказ утицаја Русије у једном од најосетљивијих региона у Европи, крхком Балкану, где је Запад настојао да охрабри помирење и реформе, након бруталног рата на етничкој основи 1990-их“.

АП тврди и да је „кратка прилика за фотографисање са Путином“ помогла Додику да победи на изборима што је, оцењује, „продубило поделе на етничкој основи, које су уназађивале Босну од разорног рата од 1992. до 1995“.

Подсећајући да Додик отворено заговара одвајање РС од БиХ и да је под санкцијама САД због своје политике, америчка агенција оцењује да је Додик доказао да је „кључни савезник у настојањима Москве да поткопа политику Запада интеграције Балкана“.

Русија се оштро противи да се још нека балканска држава придружи НАТО, истиче АП наводећи да су западни званичници изразили бојазан да је Русија користила своје историјске словенске и православне хришћанске односе у региону како би подрила западну политику интеграција.

АП наводи и да је Европски савет за спољне послове навео у извештају да стратешки циљ Русије није да потврди ауторитет над Балканом, већ да „упрегне и увећа постојеће напетости“.

– У руским очима, приступ ЕУ према Западном Балкану није ни озбиљан ни систематичан, и тако даје прилике Москви да развије утицај – пише агенција да се наводи у извештају.

Агенција, ипак, напомиње да, иако је руски утицај најочигледнији на Балкану, пораст популизма у Централној Европи ишао је на руку Москви, обезбедивши јој политичке партије и политичаре који саосећају с њом широм континента, укључујући чланице ЕУ као што су Мађарска, Аустрија и Чешка.

Агенција констатује да су проруске снаге добро прошле и у Летонији, где је опозициона партија, коју подржава руска мањина, освојила највише гласова на парламентарним изборима одржаним у недељу.

АП, међутим, напомиње да се очекује да ће та партија имати потешкоћа у покушају да формира коалициону владу.

 

Фото: Pixabay.com

Извор: Tanjug/Telegraf.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ