Организација Транспарентност Србија (ТС) је указала да је нејасна правна природа споразума који је Влада Србије потписала са америчком компанијом Бехтел и да ли је усклађен са Законом о јавним набавкама и Законом о јавно-приватном партнерству.
Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић је са представницима Бехтела потписала Меморандум о разумевању о сарадњи на пројекту изградње Моравског коридора.
Како је подсетила ТС, та америчка компанија је према ранијим најавама заинтересована за учешће у изградњи деонице пута Појате-Прељина, а да је министарка крајем септембра ове године изјавила да су „на инфраструктурним пројектима присутни и Светска банка и Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој, кинески, азербејџански и европски извођачи, а ускоро и америчке компаније“.
„Меморандум о сарадњи није правни основ на основу којег се може одредити ко ће градити ауто-пут у Србији. У ту сврху је могуће закључити искључиво уговор. То може бити уговор о јавној набавци радова, уговор о концесији или другом виду јавно-приватног партнерства или уговор о донацији“, наводи се на сајту ТС.
Додаје се да су јавне набавке и јавно–приватна партнерства аранжмани код којих се приватни партнер одредјује у поступку надметања, уз спроводјење домаћег закона, а није познато да је таква процедура спроведена за Моравски коридор, а и да јесте, она би резултирала закључивањем уговора а не неког другог правног посла.
„Изузетак представљају набавке које се реализују на основу медјудржавног споразума, што се у Србији већ десило у неколико ситуација, на пример приликом изградње деонице од Љига до Прељине, када је направљен везани споразум са Азербејџаном – да се изградња финансира из кредита те државе и да посао изводи унапред одређена фирма“, истакла је ТС.
Наведено је да ће на сличан начин, само из кинеског кредита, по свој прилици бити модернизована и пруга ка мадјарској граници.
„Очигледан недостатак таквих аранжмана јесте то што се искључивањем конкуренције губи прилика да се кроз надметање додје до најповољнијег понудјача. Поред тога, озбиљно се нарушава и читав систем јавних набавки, па се строга правила примењују на набавке вредности од неколико десетина хиљада евра, а не и на набавке вредне стотине милиона“, оценила је ТС.
Истакнуто је да се код неких инфраструктурних пројеката Закон о јавним набавкама заобилази и применом правила медјународних финансијских институција које дају кредит и да тада надметање постоји, али не и могућност подношења захтева за заштиту права.
Извор: Gerila
