Србија

„СВЕ ЈЕ УРАЂЕНО У ДОГОВОРУ“! Косовски посланик открива како је прогурана ВОЈСКА КОСОВА

Београд назива компромисним решењем корекцију граница, разграничење или размену територија. Али то није компромис за Косово. Овако за „Блиц“ говори Иљир Деда, посланик скупштине Косова и потпредседник опозиционе странке „Алтернатива“.

У периоду када се чини да су Београд и Приштина веома далеко од споразума, питамо Деду, једног од противника корекције граница или размене територија, зашто то није прихватљиво за Приштину.

– Београд и Приштина обавезали су се споразумом о стабилизацији и придруживању, а Србија и својим претприступним преговорима са ЕУ, да је нормализација односа обавезна у садашњим границама Косова. Србија је већ признала садашње границе Косова иако Београд каже да није, а јесте. То је учинила и Споразумом о интегрисаним границама који је потписан у Бриселу и документима које је Србија послала Бриселу када је почела претприступне преговоре и отварања поглавља са ЕУ. Значи, границе су те које јесу, али ми имамо потпуно контрадикторне ставове који се мењају свакодневно од стране носилаца власти у Србији. Како један дан може бити Јариње граница, а сутрадан није? То је неки спин који непотребно диже тензије, али диже тензије само у Србији.

Које је компромисно решење могуће?

– Овде је из Београда манипулативно убачена реч компромис и идеја да не може „неко да добије све, а неко ништа“. Како може мировни споразум да буде компромис, како мир може да буде компромис? Ако тежимо предвидивим, мирним, нормалним, политичким, безбедносним, културним односима Косова и Србије, како то може бити да неко изгуби све, а неко добије све? А притом обе стране елиминишу све могућности за сукобе икада. Али никада нисмо добили одговор од српске стране. Нисам добио одговор на то ни од Марка Ђурића.

Да ли Европска унија може донети неопходни замајац дијалогу Београда и Приштине како би се коначно дошло до споразума?

– Госпођа Федерика Могерини и њен тим су били страховито неодговорни према бриселском процесу, према улози коју имају и томе што су подстакли Вучића и Тачија да разговарају међусобно о промени граница. Самим тим, они су дестабилизовали Западни Балкан. Ми смо сви забринути због дестабилизације региона, не верујем да ће Могерини бити та која ће завршити процес Београда и Приштине.

Шта је онда будућност Србије и Косова?

– Ако је веровати властима у Београду и Приштини, то је Европска унија, а ја очекујем да они искрено раде на томе. Ако је тако, постоје већ модели на којим основама бисмо могли да градимо нормалније односе него што јесу. А ми још живимо у хипокризији. Воде нас неодговорни и дволични политичари. Када чујете јавни дискурс носилаца бриселског процеса, изгледа као да се нису уопште састајали ових седам и по година. А они би требало да буду најодговорнији у свом јавном дискурсу и порукама које шаљу. Не можете бити европејац у Бриселу, а у Београду и Приштини шовиниста. Требају нам доследне и јасне поруке јер мислим да су друштва зрелија од досадашњих политичара који су их водили.

Да ли је недавни одлазак Тачија са косовским специјалцима на Газиводе та неодговорност о којој причате?

– Све што се догађа у вези са тензијама и инцидентима у последњих 18 месеци је договор Тачија и Вучића да би реализовали то што су смислили. Међутим, отпор је велики нарочито на Косову. И биће још већи. Тај отпор ће бити још већи и у скупштини и међу политичким и друштвеним чиниоцима. Тачи је прекршио уставна овлашћења пошто није добио од скупштине мандат да води тај процес. А за мандат му је потребна двотрећинска већина у скупштини. Тај мандат нема нити може да га добије.

Тензије би додатно могле да се заоштре ако се настави процес стварања војске Косова?

– Трансформација косовских безбедносних снага требало је да се догоди још 2013. године или пет година по проглашењу независности по Ахтисаријевом плану. Те 2013. године западне силе су тражиле још времена. Нови мандат косовских безбедносних снага није уперен против Србије него је у функцији развитка косовских оружаних снага и њихове потпуне компатибилности са НАТО. Значи, нису претња ниједној земљи у региону.

Због чега је трансформација косовских безбедносних снага извршена када формирање војске Косова захтева промену устава, а за то не постоји подршка двотрећинске већине представника мањина?

– Тачно је да је потребна двотрећинска већина у скупштини и двотрећинска већина мањинских заједница. Пошто ми данас немамо услове да променимо устав зато што посланици Српске листе представљају интересе Београда, онда смо то учинили кроз законе у комуникацији са западним силама, односно у првом реду са САД. Вашингтон је први рекао да нико нема право да стави вето на трансформацију Косовских безбедносних снага. С друге стране, Кфор неће и не може да оде са Косова без одлуке Савета безбедности Уједињених нација.

О суду за злочине ОВК

Да ли прве оптужнице Суда за злочине ОВК могу угрозити дијалог Београда и Приштине?

– Наслушао сам се разних спекулација у вези са тим судом откад је изгласан у скупштини Косова 2015. Суд за ОВК и бриселски дијалог су одвојени процеси. Тај суд је сам нетранспарентан и то отвара могућност разних спекулација. Прошло је више од три године кад је први петогодишњи мандат за овај суд изгласан у косовској скупштини. Дакле, суд има мандат од пет година, а ако хоће да продужи тај мандат, треба поново да добије двотрећинску већину у скупштини. Зашто су толико нетранспарентни и зашто допуштају толико спекулација, то је питање за њих.

Шта је стопирало ЗСО

Заједница српских општина према договору Београда и Приштине требало је да буде формирана још пре више од пет година. Због чега и даље та заједница није основана и када ће бити?

– Споразум о принципима формирања ЗСО је потписан августа 2015. године, а косовски Уставни суд је пресудио да тај споразум крши 23 члан Устава Косова, и да ЗСО не може имати извршна овлашћења. Управљачки тим је написао нацрт статута ЗСО 4. августа 2018. године, који није послат Бриселу и који није за јавност. Тако ће и остати због замаха разговора о етничком разграничењу.

 

Извор: Blic.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ