Србија

„НАЈН“ РАЗГРАНИЧЕЊУ: Посланик Бундестага у Београд није донео само хладан туш, већ и НЕМАЧКИ ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА ЗА КОСОВО

Прича о разграничењу између Србија и Албанаца, бар што се тиче најмоћније чланице ЕУ, нема много изгледа. Иако негативан став Берлина по овом питању и није нешто ново, јучерашња изјава посланика владајуће ЦДУ, партије канцеларке Ангеле Меркел дошла је као хладан туш.

Посланик немачког Бундестага Петер Бајер, ових дана је боравио у Приштини и Београду, наиме, сматра да је Косово фактички територијално независно и да Србија треба да призна „де јуре“ „суверену државу Републику Косово“, јер у супротном неће ући у Европску унију. Истовремено, он наводи да се „уопште не размишља о пружању подршке разграничењу и да се та позиција немачке канцеларке Ангеле Меркел неће променити“.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

– Меркел је била једини шеф државе у ЕУ која је јасно рекла да ово није добра идеја, да је опасна, не само по стабилност Србије и Косова, већ и опасна за Републику Српску или Украјину и случај Крим, или друге делове источне Европе, и да управо због тога сви морају да одустану од такве идеје одмах – истакао је он.

На ову изјаву реаговала је и премијерка Србије Ана Брнабић која је навела да је реч о изјави једног посланика, и да као такав он не представља званичну политику Немачке: Има своје мишљење, може да га каже, ми се са тим мишљењем не слажемо. Њему сам јуче представила став владе Србије да када се преговара о компромису није добро имати „црвене линије“. Његов став не вреди ништа више од става неког другог посланика. Став Немачке није новост, наше је да са њима разговарамо, и тај њихов став променимо – рекла је председница Владе Србије.

Модел Две Немачке

Ипак, немачки посланик је осим оваквог става у Београду по први пут јасно вербализовао и конкретан немачки предлог за решење косовског питања – модел Две Немачке.

Тако је, практично, ово „најн“ из Берлина вратило причу о решењу косовског питања на свој почетак и добро познати и често помињани модел.

А какав је то модел? У пракси, према свим досадашњим тумачењима, он би омогућио да Косово добије столицу у УН, али да истовремено не дође до формалног признања Косова од стране Србије.

Стари-нови предлог

Модел две Немачке је заправо први званични предлог за решење косовског питања, а изнео га је 2007. године немачки политичар Волфганг Ишингер, тадашњи представник ЕУ у преговорима о Косову, по угледу на начин на који су 1972. нормализовани односи тадашње прозападне Савезне Републике Немачке и Демократске Републике Немачке.

Две стране су тада потписале уговор којим су се обавезале да ће развијати добросуседске односе и неповредивост међусобних граница. Такође, договориле су се да ће поштовати независност и самосталност сваке од двеју држава, као и да ће склопити низ споразума ради унапређења односа у областима привреде, културе, здравства, телекомуникација, спорта…

Мада се у том споразуму нигде изричито није говорило о међусобном признавању две државе, помиње се „неповредивост граница“, „добросуседски односи“ и „поштовање независности држава“.

Шта то значи у случају Србије и Косова?

У случају да Београд и Приштина прихвате да по овом моделу нормализују међусобне односе, то би практично значило да Косово добија столицу у Уједињеним нацијама. Мада СР Немачка и ДР Немачка никада нису једна другу признале, обе су постале чланице УН-а.

У овом случају не би морало да дође до формалног признаја независност Косова, али, према тумачењима, Србија би требало да мења Устав, односно да избрише преамбулу о КиМ, о чему би грађани морали да се изјашњавају на референдуму. Управо то предвиђа највиши правни акт, у коме стоји да се о „свакој промени која се односи на преамбулу морају изјаснити грађани“.

Неки домаћи правници предложили су да се преамбула не брише, већ да се само промени и да у њој пише да је „Косово саставни део Србије, над којима она нема суверенитет“.

Шта би Србија добила?

Брже чланство у Европској унији било би оно што би Србија очекивала, што уосталом у последње време врло експлицитно наглашавају и европски званичници, условљавајући тај пут решењем „косовског чвора“.

Помињало се и да би Срби могли да затраже већа овлашћења за Заједницу српских општина, него што је то дефинисано Бриселским споразумом. Ипак, ЗСО до данас није формирана, иако је од потписивања Споразума прошло пет година.

Коначан разлаз

Међутим, треба имати у виду да овај модел не може имати исти ефекат као што је било у случају две Немачке, јер је у те две државе, које су се касније ујединиле, живео исти народ. У случају Косова и Србије, ти би практично значило коначан разлаз.

Предност овом моделу бројни политичари и аналитичари, на челу са Меркеловом, дају и због тога што би сваки други, у првом реду корекција граница, могла да доведе до новог мењања граница на Балкану и сецесије, а тиме и до нових сукоба (БиХ, Република Српска, Македонија…).

 

Извор: Blic.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ