Србија

Канадска амбасадорка: Разграничење Косова нам није логичан корак

Кети Чаба, амбасадорка Канаде у Србији, у интервјуу за наш лист открива када можемо очекивати директну линију Београд-Торонто, али и шта мисли о „разграничењу Косова“.

Шта је недостајало канадској компанији за преузимање РТБ Бор? Каква сарадња Србије и Канаде остаје на том пољу и планирају ли канадске компаније да наставе да улажу у српско рударство?

– Потпуно је на Влади Србије да одлучује на који начин ће управљати природним богатствима и ми их поштујемо када је у питању приватизација РТБ “Бора” у проналажењу партнера. Постојао је процес који је Влада надгледала и ми немамо приступ информцијама па не би било фер са моје стране да о томе причам. Задовољни смо што имамо неколико канадских компанија које раде у области рударства, али и другиим пољима. Као Амбасада смо задовољни да можемо да их подржимо у њиховом послу али и да им помогнемо да се повежу са Министарством рударства и енергетике. Експлоатација је посебна област, имамо веома јаке компаније и то је процес који траје веома дуго, понекад и 20 година, док комапнија не стекне неопходне информације да ли постоји потенцијал за даље пословање. Током тог процеса, они запошљавају локално становништво, повезују се са домаћим стручњацима тако да фактички улажу у локалну економију иако су и даље у експлоатационој фази. Имамо добру комуникацију и сарадњу са Министарством и веома сам задовољна што видим да је Србија свесна свог потенцијала јер се налази на богатом појасу који се простире од Азије до источне Европе што пружа изузетан потенцијал за економски развој. И добро је да се види колико се то озбиљно схвата у српској влади и колико може да допринесе повећању ГДП-а земље. Канада има веома високе стандарде у рударству и они подразумавеју да свака компанија у Канади или било где у свету мора да поштује те високе стандарде. То је добро за Србију да канадске фирме са таквим стандардом послују у Србији – оне доносе експертизу, модерне технологије, али такође морају да поштују стандарде постављене од стране канадске владе што се тиче, на пример, околине, људских права или социјалних услова… Ми и даље настављамо да промовишемо Србију као одлично место за инвестирање у рударство. Тако да поред оних који су већ овде, охрабрујемо и друге да дођу.

Прошле године најављена је финализација споразума о ваздушном саобраћају који би омогућио директан лет од Београда до Торонта. Докле се стигло са тим?

– Споразум је коначно потписан у мају ове године. Сада нам тај споразум даје могућност да идемо даље у практичном смилсу, ка успостављању директне линије између Београда и Торонта. Амбасада је у разговорима са “Ер Србијом” како бисмо видели њихове интересе у томе и мислимо да линија заиста има велики потенцијал. Српска дијаспора је велика у Канади и њима би значило да лако долазе у Београд, али такође може бити веома корисна за бизнис заједницу јер активно промовишемо узајамну сарадњу. Одлука је на “Ер Србији”, али засигурно је неопходно између четири и шест месеци након што се апликација добије за целокупан процес који је потребно испунити. И даље је могуће да то буде у 2019, али је 2020. реалније. Свакако остаје све на “Ер Србији”.

Канада није део ЕУ, али као амбасадор у нашој земљи свесни сте да је једна од горућих тема у последње време идеја о “разграничењу Косова”?

– Канада је признала Косово као независну државу. Као што сте рекли, ми нисмо у ЕУ, али веома подржавамо дијалог Београда и Приштине. То је веома важан корак ка регионалној стабилности и безбедности и корак који се мора решити да би Србија ушла у ЕУ. Надамо се да ће тај процес бити завршен што пре. Што се разграничења тиче, из перспекитве неког ко долази из државе која је мултикултурална и почива на различитостима, не мислимо да је проналажење етничке граничне линије нужно најбоље решење за постизање договора. Са наше стране, ми смо извукли велике бенефите из мултикултуралности и различитости. Ми то видимо као извор снаге и охрабрили бисмо све земље у региону да примене исти приступ. Стварање нове линије раздвајања како бисте имали етнички чистије заједнице нама не делује као логичан корак напред. Али, знам да то није став многих грађана овде и наравно ситуација у Канади је заиста много другачија него на Западном Балкану.

У Канади је велика српска дијаспора, да ли су ваша врата и даље отворена за српске исељенике, а уједно и како спречити “одлив мозгова”?

– Канада је млада земља, тек смо прославили 150 годишњицу прошле године и изграђена је на имигрантима. Сви, сем урођеника, дошли су од негде. То је веома важно за наш економски развој и настављамо сваке године да зовемо имигранте. Сваке године позовемо око 300.000 људи да дођу у Канаду. То је извор снаге. Немам тачне бројке колико Срба аплицира за канадске папире, али српски грађани који дођу у Канаду су веома добро интрегрисани у наше друштво, напредују економски и настављају да славе свој етнички идентитет уз оно што Канада има да понуди. Тешко ми је као амбасадору да кажем како земља може да смањи “одлив мозгова”, али што више Србија наставља да се економски развија, уз раст плата и радних места, свакако је важно за задржавање људи. Целокупан ЕУ процес, сви ти закони и прописи, то креира стабилност и предвидљивост што је веома важно за људе и што више напредује на том путу, то ће Србија више бити земља у којој људи желе да остану.

Где је још, поред рударства, највидљивија сарадња наше две земље?

– Агрокултура, ИТ (информационе технологије), фармација, лака производња, чисте (еколошке) технологије као сектор који има велики потенцијал. Ту већ имамо компаније које активно послују, али видимо потенцијал и у другим пољима. На пример, у области заштите животне средине у чему је Канада веома снажна, а у чему је Србија заинтересована да напредује. Последњих година постоји неки стабилан раст тржишне размене наше две земље. Прошле године она је износила око 100 милиона канадских долара и видимо потенцијал за раст. Канадске комапније користе одличне стручњаке из Србије поготово у ИТ сектору. Сарађујемо са Србијом око 10 година на питањима одбране, а све у циљу регионалне безбедности, регионалне оперативности и сарадње. Недавно сам била на отварању курса, који је финансирала Канада, са канадским, холандским и српским инструкторима, рец је о цивилно-војној сарадњи. Међу полазницима били су српски официри, чланови организација цивилног друштва, као и војно особље из БиХ, Грузије и Украјине. Ово је важан вид сарадње по питању одбране, и сматрам га одличним показатељем промоције регионалне стабилности. Канада је недавно потписала и споразум о слободној трговини са ЕУ. Овај споразум има утицај и на Србију, јер је ЕУ важан партнер Србије, а на дугорочном плану, када Србија уђе у ЕУ, аутоматски ће ући у овај споразум. Имамо веома активне културне програме. Мислимо да је „културна дипломатија“, како је зовемо, веома важан начин за ангажовање и подстицај људи наше две земље. Знам да мој колега, амбасадор Србије у Канади, ради веома сличан посао у промовисању српске културе у Канади. Имамо добру сарадњу по том питању, и мислим да је то јако битно како би се људи наше две земље боље разумели.

Канада је недавно постала друга земља у свету која је легализовала марихуану. Какви су почетни резултати и бенефити? Саветује ли такву одлуку с обзиром на то да је у Србији то и даље табу.

– Био је то веома дуготрајан процес, водиле су се обимне консултације широм земље и дискусије у парламенту, али “Канабис акт”, нови закон, сада регулише целокупан процес – узгој, производњу, продају и конзумацију марихуане. Постоје стриктни процеси и регулације. Један је да се онемогући конзумација марихуане од стране младих. Постављена је старосна граница, углавном 19 година, а у две провицније 18. Што се тиче одраслих, они смеју легално да је продају, конзумирају и поседују. Максимум који се може поседовати је 30 грама и постоје правила како се може продавати и где, у зависности од провинције. У неким провинцијама се може продавати у специјализованим приватним продавницама, у неким у владиним продавницама, или онлајн… Важно је да нагласимо да се закон односи само на Канаду. И даље је илегално да уносите марихуану у Канаду или да је износите из земље и ни случајно не покушавајте. Још је рано да кажемо какав ће имати учинак, али у неколико наредних месеци имаћемо јаснију слику. Свакако је један од циљева да се сузбије илегално тржиште.

Такође је усвојена и “Феминист Интерантионал Ассистанце Полицy”. Ви сте жена, како гледате на важност тога и сматрате ли да су жене и даље подређене?

– Када је наша тренутна влада дошла на власт, премијер Трудо је одмах рекао да је феминиста и да снажно подржава родну равноправнсот. Прво је именован избалансиран кабинет министара тако да имамо исти број министара жена и мушкараца први пут у историји. Улаже се велики напор да жене добијају кључне позиције у Влади, тако сам и ја овде као жена амбасадор. Такође, имамо разговоре широм света о канадској политици развоја и резултат тога је ова нова политика која подразумева да сваки аспекат развоја буде родно равноправан и подстиче жене. Прошле године је Канада усвојила феминистичку међународну развојну политику. То је јасна порука да је Канади то веома важно и радимо све у нашој моћи да то промовишемо. Откако сам дошла у Србију имала сам шансу да уопзнам изванредне жене на кључним позицијама, укључујући премијреку, министарке, али и у приватном сектору, у бизнис заједници… и дивно је видети колико је снажних жена лидера. Ту су невероватне жене које раде невероватне ствари. Постоје и даље изазови, као што је наставак борбе против насиља над женама, да се промовишу занимања и која нису традиционално “женска”… и да се висе укључе у светске мировне процесе и тај део сматрамо веома важним. Сматрам делом свог мандата да промовишем те канадске вредности у сарадњи са нашим партнерима из Србије и да урадим све за родну равноправност и охрабрим жене и девојке. У амбасади имамо фонд за мале пројекте који се зове Канадски фонд за локалне иницијативе. Овај фонд користимо како бисмо подржали цивилно друштво у Србији, као и у Македонији и Црној Гори. На овај начин промовишемо канадске вредности и оно што сматрамо добрим, а то је између осталог родна равноправност. Имала сам прилику да радим са заиста интересантним организацијама, као што је ЦРТА, која ради на оснажи, иснпирише и охрабри девојке да размишљају о својој будућности кроз пројекат „Инспиринг Гирлс“. То је била одлична прилика за разговор за девојкама, као и прилика да се оне охрабре да размишљају амбициозно и разноврсно, да знају да за њих има важног места у овом друштву.

Ускоро се обележава и 100 година од завршетка Првог светског рата. Како Канада планира да обележи овај важан дан и какве поруке преноси 100 година касније?

– Овај 11. новембар је стварно велика годишњица. У Канади ће бити бројне манифестације, али тај дан служи да се присетимо свих жртава широм света, не само у Првом светском рату. Овде у Србији Канада ће организовати комеморацију на Новом гробљу, али обележићемо годишњицу и на друге начине, укључујући поетске перформансе канадских текстова из Првог светског рата. Канада и Србија су биле савезнице и канадска главна улога била је да обезбеди медицинско особље и лекове Србији у то време. Али, желим да поделим једну занимљиву причу. Прва жртва Великог рата био је Србин Душан Ђоновић, шеснаестогодишњак који је убијен у Београду, а последња особа убијена у Првом светском рату био је Канађанин Џорџ Лоренс Прајс, момак од 25 година рођен у Новој Шкотској у Канади, и убијен је снајпером у Белгији само два минута пре позива на спуштање оружја. И ова прича такође везује Србију и Канаду.

Перфектно говорите српски језик. Где сте га научили? Шта вам је најтеже у језику, а које речи бисте издвојили можда као најлепше?

– Хвала за комплимент, али не бих се сложила. Добро разумем, али треба још боље да говорим и даћу све од себе да још учим. Учила сам руски на факултету и студирала сам у Совјетском савезу и то што сам научила руску граматику ми је много помогло. Имала сам част пре 20 година да радим у тадашњој канадској амбасади у Сарајеву и тада сам почела да учим језик и можда чујете да имам мало сарајевки нагласак (смех). Истовремено сам имала ту срећу и да тамо упознам свог садашњег супруга који је из Сарајева и када смо се венчали 1999. даље смо причали пола на енглеском, пола на српском. Најтежи су ми падежи. Не могу рећи да имам једну реч коју највише волим, али срспки је за мене леп језик, мелодичан језик и свиђа ми се како звучи док људи причају.

У Србији сте већ годину дана, како оцењујете земљу и њене људе, шта су нам највеће предности, а шта мане?

– Моја породица и ја смо дошли пре годину дана и нама се јако свиђа живот у Србији. Људи су гостољубиви и осећамо се добродошлим. Имала сам могућност и да мало путујем по Србији. Видим да је то земља са пуно лепоте и једва чекам да још путујем јер желим да видим све што могу. Колико сам видела, Србија је имала тешке моменте у историји, ал то што сам приметила јесте да Срби имају много духа, они се не дају, они су спремни увек да се боре даље и то ми се много свиђа. Као амабасадор не бих да говорим о манама, али рећи ћу једну ствар: У Србији, као и у другим земљама региона, људи имају тендецију да много размишљају о прошлости. Наравно, важно је знати своју прошлост, људе, земљу, али истовремно је важно бити у стању да се иде даље, да се опрости и фокусира на будућност и то желим свим људима у Србији

 

Извор: Blic.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ