Да ли се Приштина припрема за коначно решење или игра на своју руку? Рамуш Харадинај се понаша као да сутра не постоји и остаје нем на све могуће опаске, сугестије, молбе и притиске да се повуче одлука о подизању пореза за 100 одсто на робу из Србије и БиХ.
Албански политичари то демонстрирају свакодневно држећи се чврсто става да ће мере повући када Србија призна косовску независност, а нешто слично су урадили и пре два дана када су европском комесару Јоханесу Хану, који је управо због овог проблема и дошао у Приштину, грубо речено, једноставно рекли да их не занима шта он, па тако ни ЕУ, има да каже.
Осим њега, бројних представника Уније, али и других земаља, укључујући и САД, које су се овим поводом оглашавали и сваки пут говорили исту ствар – повуците одлуку, приштинске власти су остајале неумољиве.
Непослушни
Kако је могуће да не послушају ЕУ, у чијем друштву желе да се нађу, или спонзоре своје независности САД, питање је које се свакодневно намеће. Kо је то, или тај, ко им држи страну, па врло отворено могу да одбијају све оне захваљујући којима и постоје као, додуше, не баш довршена држава.
Љутњу због таквог става демонстрирао је и сам Хан, који је током боравка у Приштини одбио да одржи заједничку конференцију за медије са косовским премијером Рамушем Харадинајем, након чега је одмах уследио и шамар тиме што им је поручио да визну либерализацију неће добити до 2020. иако су у суштини мање-више урадили све да до ње дође до краја ове.
“Свршен чин” и “новоуспостављена реалност” – тако извор “Блица” из косовске скупштине види целу ситуацију.
– Они играју на ту, стару карту: одраде посао и кажу “хајде сада да преговарамо”. Схватили су да јачање њихове државности на међународном плану више не пролази, да је Србија на све стране затегла, што нису очекивали. Зато, ако не могу на међународном, они јачају на локалном нивоу а пошто суштински Београду не могу превише да помрсе конце, онда иду на то да су Срби на KиМ мањина и да њих могу да угњетавају – прича наш извор. Kако каже, долазак Хана није помогао превише, а још мање порука да за Kосово нема визне либерализације.
Хазардери
– Тиме је Европска унија из њихових очију сама себе избацила као спасоносно решење лошег стања у економији и свим другим унутрашњим проблемима. Приштина зато има идеју да Србе доведе у такву ситуацију да повуку неки потез који ће им дати повод за било какав напад – прича он.
Његово уверење је, каже, да све то приштинске власти раде саме, стварајући нову реалност на терену. Ипак, не искључује могућност да у свему томе имају прећутну подршку.
– Они повлаче хазардерске потезе, али међународна заједница је трома, тако да не верујем да ће се последице одмах осетити. То што Kосово није добило визну либерализацију је ударац, а то значи и већи притисак грађана на њих, само што је проблем што на Kосову, иако се живи лошије од било које државе на Балкану, нема критичне масе да би покренула неку реакцију – објашњава наш извор.
Односи са Београдом су такође нешто што изузетно успорава приштински европски пут, а управо је обема странама у више наврата наглашено да ће он директно зависити од нормализације односа и правно обавезујућег споразума две стране. Ако се све то узме у обзир, питање је и да ли се та “нормализација” и “коначно решење” приближавају.
За Душана Јањића из Форума за ентничке односе управо се то дешава. Говорећи о повећању пореза на 100 одсто, он каже да га чуди зашто Србија није покренула никакав механизам у оквиру ЦЕФТА, иако на то има право. Да се то десило, каже, почео би да тече рок од 90 дана, након којег иде арбитража, и све то уз много мање буке него сада.
Спирала
– Очигледно је да је косовска криза пример спиралне кризе у којој се додају нови проблеми да би се правио шири круг, а све у циљу успостављања шире приче око коначног решења и правно обавезујућег споразума – навео је он.
Његов утисак је, каже, да постоји координација када је реч о таксама, нарочито када је реч о приштинским властима, јер су “под плаштом тога урађене неке ствари из Бриселског споразума”.
– Од одузимања таблица, укидања царинских печата на којима пише АП Kосово, укидање декларација са ознаком Kосово* које више нису дозвољене, контрола прелаза… Све то је део Бриселског споразума, и све то Приштина изводи не кршећи га – прича он.
По његовом суду, иза свега тога стоје земље Kвинте, али и САД, које су пре свега заинтересоване за контролу безбедности и ширење НАТО.
– Мислим да је порука свега овога да ће се обе стране вратити за преговарачки сто и да се територије неће делити – наводи он.
Потребно време
Да би Приштина могла да се суочи са “санкцијама” због одлуке о царинама сматра и посланик Социјалдемократске партије Немачке (СДП) у Бундестагу Јосип Јуратовић, који верује да ће ЕУ тек реаговати због такса које су приштинске власти увеле на српску робу.
– Усаглашавање одлука захтева време. У сваком случају, и Европа ће реаговати. Европи је, поготово Немачкој, стало да се Западни Балкан што пре прикључи јер је део Европе. Европа ће у сваком случају одрадити своје. Неопходно је време јер не могу се преко ноћи доносити одлуке, посебно оне које су политичке тежине какве су у овом случају – каже Јуратовић.
Извор: Blic.rs
