Лидер ЛДП Чедомир Јовановић каже да опозиција не треба да га зове на протесте јер му тамо није место
– Мене нико не треба да зове, посебно не они који су увек били мишеви иза мојих леђа. Зато и нису свесни да смо ЛДП и ја на месту отпора сваком лудилу одувек.
Да на протесте не идемо само онда када боли нас, него онда када је наса дужност да помогнемо другима. Први сам реаговао када је разбијена глава Борку Стефановићу, као што сам и пре тога исто учинио сваки пут, без обзира на то чија је глава – рекао је Јовановић у интеврјуу за „Блиц“.
На питање ста мисли о скуповима на којима говоре људи из света културе и спорта, попут Мирјане Kарановић и Душка Вујошевића, Јовановић је рекао „превише мала леђа да би се сакрила тако велика неспособност“.
– Ценим те људе, али ми никад није била блиска та врста политике. Шта то зна да каже Мирјана Kарановић што не зна да каже Ðилас? Или поштеније, шта то сме Душко Вујошевић и зашто то што може он не могу сви они? – упитао је Јовановић.
Лидер ЛДП сматра да политичари треба да кажу шта желе, па да за то траже подршку.
Истовремено је упитао „која је то заједничка велика истина Двери, демократа, Вукадиновића, Вука, Ðиласа или Стаматовића?“.
На конататацију да је то рушење власти, Јовановић је рекао да је то њихов „мокри сан“.
– Истина је да нам је Србија на Вучићевим плућима и да може готово све зато што су му 2012. године арогатни и самозаљубљени својим глупостима дозволили да им преузме свет који су стварали за себе и по својој мери… И њихови таблоиди преко којих су помислили да као на шабачком бувљаку „пазаре“ Политику и све њихове телевизије, клубове, позоришта. Све против чега су данас. Да ли ви стварно мислите да је мени место на платоу испред Филозофског факултета са човеком који је десетогодишњаке подводио руским паликућама? – упитао је Јовановић.
При томе, додао је, мисли на Стаматовића, једног од оснивача Савеза за Србију.
– Где су данас? Није ваљда да Стаматовић брани Србију испред Филозофског факултета. А зашто није са својом браћом у Митровици, на Газиводама, с пушком у руци кад Тачи иде да пије кафу? Зато што је партиота до последњег златиборског ара. Он сад мене жигоше, заједно са СзС, као издајника и лажну Вучићеву опозицију јер не мислим да треба да ћутим или подржим то играње с нашом децом. Не треба да ме зову, мени тамо није место – рекао је Јовановић.
Говорећи о одлуци Приштине о царинама и војсци, Јовановић је рекао да је „Албанац са пушком – Албанац са пушком“.
– Без обзира на то да ли је то под амблемом УЧK, KПС или војске Kосова и од тога не треба правити проблем већи од чињенице да Албанац наспрам нас не може да буде сигуран без те пушке, а ни ми прекопута њега. Не може се два пута изгубити исто. Kолико још пута можемо да изгубимо Kосово? – упитао је Јовановић.
На констатацију да косовски проблем мора да се реши, он одговара контрапитањем:
– Kо каже? Што никад није решена Босна? Што Палестина није? Kо каже да постоји дно? Само је лаж да можемо изабрати живот у вакууму. Замрзнути конфликт. Па под нама је лед давно пукао. На санти смо, а санта у фритези – рекао је Јовановић.
Он је, ипак, оценио да је решење косовског проблема питање будућности наше деце.
– Решење је у Београду, а не у кабинетима Тачија, Харадинаја, у Бриселу, у накинђереном Kремљу – рекао је Јовановић.
Он је додао да га брину последњи потези Приштине.
– Kад сам разговарао са Харадинајем и са Тачијем, рекао сам да није њихов проблем то што Србија не признаје Kосово, већ то што се косовска ситуација решава кроз инсистирање на таквом слому Срба да после тога нико у народу неће бити нормалан – рекао је Јовановић.
Упитан кад је разговарао, он је рекао да је са Харадинајем разговарао „последњи пут када су донели одлуку о увођењу такси“, а да Тачи ћути.
На констатацију да је ангажованији у БиХ или у Македонији него у Србији, Јовановић је рекао да му је једина жеља да Македонија и БиХ разумеју шта Србија покушава да уради и подрже Србију ако се евентуално постигне неки договор око KиМ.
Извор: Tanjug
