То је рекао црногорски председник Мило Ђукановић на предвању у Савету за међународне односе (ЦАРИ) на тему “ Западни Балкан и Европска Унија након Брегзита – поглед из Црне Горе“ у Аргентини
Нефункционална држава БиХ, Македонија, чија је перспектива европске и евроатлантске интегације предуго затворена и дијалог Београда и Приштине, чији се крај не назире, три су крупна политичка проблема преостала из времена последње безбедносно-политичке кризе на простору еx Југославије, која још увек чекају решење.
То је рекао црногорски председник Мило Ђукановић на предвању у Савету за међународне односе (ЦАРИ) на тему “ Западни Балкан и Европска Унија након Брегзита – поглед из Црне Горе“ у Аргентини.
У говору достављеном Тањугу, Ђукановић је оценио да је исконски балкански проблем економска заосталост. Зато, истакао је, ако Унија догледно време не интегрише Западни Балкан и не заокружи своје границе на целом континету, то отвара могућност за уплив трећих земаља, не само на Балкану него и у добром делу Европске уније.
– Сматрамо стога да је политика проширења спасоносна формула и за Европску унију. Нама који смо у поодмаклом процесу преговора за чланство у Европској унији понекад се чини да је модел проширења остао заробљен у матрици с почетка овог века и да се у Бриселу довољно не примећује да се свет из темеља променио – казао је Ђукановић.
Проширење за све
– А то је био стожер пројекта европоског уједињеја након 1945. који су успешно инаугурисали тадашњи европски лидери. Зато, знатижељно очекујемо да видимо шта ће донети избори за Европски парламент на пролеће идуће године и какав ће бити однос нове Европске комисије према политици проширења – рекао је Ђукановић, и истакао да је његова порука јединствена и за Црну Гору и за регион и за Европску унију: „процес проширења и пуног уједињења ЕУ оптималан је пут за моју земљу, за Западни Балкан и за Европу у целини“.
Регион је, казао је, данас негде између 30 и 40 одсто просечног стандарда становника ЕУ.
– Ако би се овим темпом наставио раст БДП-а у Европској унији и на Балкану, региону би требало 100-ак година да достигне Европу. Можда ће неко рећи да је и то боље од процјена АМФ-а објављених 2014. у лондонском Економисту, да ће привредама у развоју бити потребна три века да достигну стандарде жиовта на Западу. Свет је још увек препун држава у којима се мало ради и нерадо остаје – навео је шеф црногорске државе.
Па ипак, указао је, могуће је још увек да Брегзиит, мигрантска и друге кризе изазову позитиван контраефекат у Европској унији. Видећемо, навео је, да ли ће политичке елите искористити тај моментум да се очува и ојача пројекат уједињене Европе, најважнији од њеног постанка.
– Разумемо потребу Европске уније да отклони узроке кризе кроз које пролази, али не мислимо да је одговор у заустављању или озбиљнијем успоравању уједињења Европе – казао је Ђукановић.
Победили смо
Говорећи о томе шта се у Црној Гори и на Западном Балкану променило од његовог претходног гостовања на истом месту, почетком јуна 2016, Ђукановић је подсетио да је тада био премијер и да су у његовој земљи у јесен те године одржани редовни парламентарни избори у које се, казао је, умешала Русија због опредељења Црне Горе за чланство у НАТО.
– За свој наум имала је подршку дела опозиције у Црној Гори и одређених националистичких структура у Србији, али смо победили и спречили насилно преузимање власти – навео је, и подсетио да се након тога он повукао са државних послова, уверен да су најважнији циљеви његове земје остварени.
Али, годину и по након тога су дошли председнички избори, у пролеће ове године, као и у бројним локланим заједницама, укључујући и Главни град.
– Губитак на тим изборима значио би, објективно нову шансу Москви и антиевропским политичким снагама. Све смо мобилисали да до тога не дође. Правили смо бројна истраживања јавног мњења, тестирали рејтинг свих могућих кандидата и дошло се до мог имена за сигурну победу у првом кругу, која би се касније потврдила на локалним изборима. То се показало тачним. И ево ме сада овде пред вама – навео је Ђукановић.
У међувремену, додао је, Црна Гора је већ годину и по пуноправна чланица НАТО алијансе а, ето, баш у тренутку док је он у Буенос Ајресу, у у Бриселу је одржана Међувладина конференција са Европском унијом на којој је отворено и преговарачко поглавље 27 – животна средина.
Ђукановић је рекао и да поредећи са предвиђанима од пре две и по године, Западни Балкан усаглашено види будућност у ЕУ, и да, како је рекао, сви, осим Србије желе у НАТО. Подсетио је да је тада оптимистички закључио да види да ће цели Западни Балкан бити део Европске уније.
– Искрено, данас овде пред вама би ми било тешко да све ово потврдим. Глобална кретања и проблеми са којима је суочена ЕУ учинили су, не толико да спласне евроентузијазам у региону, колико су ојачале антиевропске снаге и колико су се активирале треће земље у којима можда неки у нашем региону виде алтернативу ЕУ – закључио је он.
Извор: Tanjug/Alo.rs
