Други су се нашли погођени заштитом гусала у УНЕСЦО
Србија је недавно на састанку у Маурицијусу на Репрезентативни попис нематеријалне баштине човечанства уписала певање уз гусле.
Чињеница да су гусле прошле као самостална номинација Србије изазвало је љутњу у низу суседних земаља, пише хрватски Вечерњи лист, а Хрватска, чије гусларство има дугу традицију остала је по страни.
Прави медијски и дипломатски рат за гусле између Србије и Црне Горе ескалирао је ових дана када је у Пекингу на отварању Kултурног центра Србије „Иво Андрић“ наступио гуслар одевен у црногорску народну ношњу.
Црногорско Министарство културе послало је протестну ноту тврдећи да је певање уз гусле културни део наслеђа више балканских народа и оценивши да су организатори у Пекингу „посегнули у конкретно културно наслеђе Црне Горе представљајући га као своје“.
На протесте из Подгорице Београд је одговорио у стилу „ко је крив Црногорцима што нису први заштитили гусле у УНЕСЦО-у“, а Министарство културе Србије поручило је Црногорцима да пажљивије проуче неспорне етнографске и етномузиколошке чињенице прије него што посегну за „непримереном и неаргументованом жестином” тврдећи да је гуслар у Пекингу био одевен у ношњу коју носе Срби у Црној Гори и Херцеговини.
Министарство културе Црне Горе најавило је да ће Црна Гора и даље презентовати певање уз гусле као дио властитог наслеђа, што ће се посебно односити на раздобље након што кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БиХ буде прихваћена од УНЕСЦО-а. О каквој је иницијативи реч, Вечерњи лист је питао хрватско Министарство културе.
– На 13. заседању Међувладиног одбора за очување нематеријалне културне баштине Хрватска је подржала иницијативу Албаније да се записнички констатује да је традиција гуслања уписана од стране Србије широко распрострањен нематеријални феномен у југоисточној Еуропи и изврстан пример могуће мултинационалне номинације. Kонстатовано је да је тај стари музички израз заступљен у Албанији, БиХ, Црној Гори и Хрватској, па ће веројатно Албанија ускоро преузети координацију проширења те номинације у мултинационалну номинацију свих заинтересованих земаља – истичу у Министарству културе.
Из тог одговора произлази да се Хрватска није одрекла гусала као дела хрватске глазбене баштине, те да ће се заложити да се и гусларење из Хрватске уврсти на листу УНЕСЦО-а уз помоћ мултинационалне номинације.
Вечерњи пише да „треба бити поштен и рећи да Хрватска с одмаком гледа на гусле те да гусле нису равноправне неким другим инструментима који су такође део хрватске традицијске баштине“, и да „на листи заштићених нематеријалних културних добара у Хрватској коју је формирало Министарство културе гусала нема“.
Извор: Espreso.rs/Večernji.hr
