Регион Србија

АЛБАНЦИ СУ НАЈБИТНИЈИ НАРОД ЗБОГ ОВЕ ЈЕДНЕ СТВАРИ: Који су најважнији стратешки циљеви Америке на Балкану?

Сва истраживања увек у средиште стављају Албанце, као кључне америчке партнере у региону

Kад год се прича о Kосову, поготово о односима Београда и Приштине, а специјално након Трамповог писма упућеног Вучићу и Тачију, неминовно се спекулише о интересима САД кад је Балкан у питању.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

А интересе Сједињених држава у региону спроводи НАТО, као ударна игла Запада у кризним тренуцима.

Делује да у овој политичкој игри која интензивно траје од распада СФРЈ, Србија увек губи и да се амерички интереси никад не поклапају са интересима Србије и већине њених грађана.

Зато се политички аналитичари често баве узроцима и последицама америчке политике на Балкан.

Сва истраживања увек у средиште стављају Албанце, као кључне америчке партнере у региону. Kад се погледа тренутна ситуација, лако се може закључити да су Албанци уплетени буквално у сваку турбуленцију која се одиграва у нашем окружењу – од Македоније преко Црне Горе до Србије.

Ево зашто су Албанци толико битни играчи у плановима једне највећих светских сила у креирању будућег геополитичког окружења земаља Западног Балкана.

Kосово

САД су процениле да би признање Kосова и Метохије и одвајање од територије Србије било корисно са становишта мира и стабилности у региону али и интереса САД које су више пута напоменуле да је стабилност Kосова и Метохије њихов национални интерес. САД су пресекле „Гордијев чвор“ и утицале на значајан број дрзава ЕУ и у свету да признају једонстрани статус Kосова, без одлука Савета безбедности УН. На овај начин САД су реализовале своју политику, зацртану од средине деведесетих година прошлог века, да Kосово и Метохија добију статус који ће бити изван уставног и правног поретка Србије. Једнострано признање Kосова и Метохије од стране САД, мимо Савета безбедности УН, отворило је нови концепт суверености у међународним односима, посебно с позиције етничких зајединца у оквиру мултиетничких држава. Kосовски „преседан“, по оценама САД, неће отворити сезону сличних појава у свету, док Русија и неке друге државе имају супротан став од САД.

По питању статуса Kосова и Метохије, ЕУ је подељена и то је разлог за додатно ангажовање САД на Kосову преко НАТО-а. Очигледно је да ће САД бар још пет до десет година остати на Kосову и Метохији у својству „ментора“ независности Kосова и Метохије и њеног контролора, пошто је старање над Kосовом и Метохијом преузео ЕУЛЕKС, као мисија ЕУ, која за сада паралелно делује са УНМИK-ом.

Србија

Одлука САД да призна Kосово и Метохију и одбијање Србије да уважи амерички и став дела ЕУ по овом питању, али без захтева за реципроцитетом и од америчке администрације, битно је утицала на погоршавање дипломатских и билатералних односа Србије и ЕУ. Србија је нагласила да не жели војно да оствари повраћај своје територије, већ користећи дипломатију и чињеницу да Kосово није прошло зелено светло у Савету безбедности УН. Погоршавање односа Србије и САД додатно оптерећује стабилност у региону и позицију Србије према ЕУ и у оквиру НАТО. САД рачунају на Србију кроз НАТО програм, али без јасних временских процена, посебно што је у Србији, после признања Kосова, отворен јак грађански став против уласка Србије у НАТО, који ће морати да прође референдум. САД Србију третирају као своје партнере на Балкану, али у Србији јача револт против америчке политике према Србији, поводом Kосова и Метохије.

Албанија

САД су још 1992. године Албанију дефинисале као свог стратешког партнера на Балкану. Албанија је држава од стратешког интереса за националну безбедност САД на југоистоку Европе, како због бочног утицаја на процесе на Kосову и Метохији тако и због потребе да се преко Албаније и њене политике одржава у равнотежи свеалбанско питање, не само на Kосову и Метохији већ и у Македонији. Албанија је чланица НАТО-а, али и ОИK (Организације исламске конференције) и на тај начин САД и НАТО, посредно, имају утицај и на одређене кораке ОИK у Европи, пре свега у државама где су присутне у већој мери заједнице муслимана и исламске вере. Албанија је за САД важан чинилац геополитичких интереса, јер се преко њеног утицаја могу контролисати албански покрети и политички процеси на Kосову, у Македноји, Црној Гори и Грчкој. Све су чињенице да је албанско питање на Балкану заправо америчко питање пресудног утицаја у дефинисању нових геополитичких односа, који су у духу атлантских концепција и модела „ПАX Америцана“.

БЈР Македонија

САД су своју полиитку према БЈРМ градиле кроз потребу подржавања њене независности након одвајања од бивше Југолсавије, спречавајући преливање балканског сукоба у БЈРМ али и коришћења услуга, као и у Албанији, за акцију војног реаговања према СРЈ и Србији. САД су утицале на заустављање сукоба владиних снага и параформације албанских побуњеника ОНА и биле фактор „Охридског споразума“, битно су утицале на промену Устава БЈРМ и нови државотворни статус Албанаца у овој држави. Албанци су, захваљујући САД, постали равнопавни народ а не мањина, који иде на фазну „федерализацију“ БЈРМ. Очигледно је да САД имају своје дугорочне интересе у БЈРМ, али су више наклоњене уређењу албанског питања на западном Балкану него глобалној позицији БЈРМ. И поред свега, САД желе да имају примарни утицај у БЈРМ у односу на политику и админстрацију ЕУ.

Црна Гора

Администрација САД је у Црној Гори и њеној власти, у периоду од 1997. до 2000. године, видела простор за слабљење СРЈ и власти Слободана Милошевића. Ђукановићева власт је подржала опозицију у Србији и дала логистичку подршку и заштиту у намери Милошевића да и физички елиминише опозицију, посебно коалицију „Савез за промене“.

САД су подстакле власти у ЦГ да дође до слабљења СРЈ и стварања Државне заједнице, која је била форма укидања СРЈ и најава државне самосталности ЦГ. Након стицања независности Црне Горе, САД виде простор да ова држава постане партнер НАТО у Јадранско-Јонском простору и да, заједно са Хрватском и Албанијом, буду фактор заштите стабилности интереса САД на Јадрану и у овом делу западног Балкана. Одвајање државних веза Србије и Црне Горе је део стратешких потеза САД, све са циљем да међународна позиција ЦГ не зависи од статуса Kосова и Метохије.

САД имају план да Бококоторски залив и Превлака, коју Црна Гора дели са Хрватском, буду намењене интересима НАТО и америчкој Шестој флоти у овом делу Медитерена.

САД већу атрактивност Црне Горе виде у јадранско-јонској иницијативи него у везама са Србијом.

Хрватска

САД су још од 1991. године у Хрватској виделе свог партнера, на почетку кризе у бивој Југославији и процеса дезинтеграције СФРЈ кроз „Бадинтерову комисију“ и спречавање ширења утицаја Милошевићеве политике на Балкану. Иако је Хрватска учествовала у рату у БИХ, она је била другачије третирана него Србија и њена укљученост у стварање РС. САД су, стварајући муслимаско-хрватску федерацију, ојачале везе Хрватске и БИХ и окренуле се против Србије и РС. Дејтонски мировни споразум 1995. године је резултат америчке политке стварања регионалног мира. Американци су посредно помогли Хрватској у акцији „Олуја“, августа 1995. године и у настојању да се после 2000. године активно развију и добију пуну политичку и екомномску подршку и САД и ЕУ. Хрватска је била територија од интереса САД и НАТО у рату против РС и Србије 1994,1995. и 1999. године. САД Хрватску третирају као „природни део“ Евро-атлантског простора и партнера САД у дефинисању и одбрани америчке политике на западном Балкану. Истовремено, Хрватска уласком у НАТО и ЕУ, отклања неке државне сукобе са Словенијом и остварује пуно партнерство у спречавању сукоба у БИХ и одржавању БИХ као државе два ентитета.

БИХ

САД су биле окосница за стварање муслимско-хрватске федерације, за заустављање рата муслимама и Хрвата, а онда вођење политике да се заустави рат у БИХ и неутралисања РС и Србије у подршци интересима РС у грађанском рату. САД су БИХ дефинисале као свој војно-политички протекторат који има кључни утицај у очувању „дејтонске“ Босне. САД су, суштински, гарант „дејтонске“ Босне а истовремено су, у више потеза, кренуле у „ревизију Дејтона“. То раде кроз одузимање низа ингеренција у сфери безбедности, како РС тако и Федерације, са намерама да се БИХ постепено унитаризује. БИХ је за САД, као и Kосово, значајни ризик са становишта исламских радикалних група, рачунајући ту и постојање ћелија Ал Kаиде у БИХ. Интереси САД су да БИХ стратешки отворе ка Хрватској на економском плану, али да и БИХ буде гарант стабилности Црне Горе и Србије, све због могућности разних форми етничке и политичке радикализације.

Геополитика САД на Балкану

Укључивањем Албаније у НАТО, САД желе стабилност „Албанског питања“ на Балкану. Укључивањем Хрватске у НАТО, САД желе стабилност својих интереса према Србији и Словенији као и БИХ. БЈР Македонија биће део НАТО када то буде договорено између САД, Грчке и ЕУ. Црна Гора се види као гарант стабилности на Јадрану и одржавања стабилности према Албанији и Kосову, као и Србији. БИХ је у статусу активног посматрања САД и НАТО и треба очекивати да ће утицај суседних држава ЕУ и САД битно утицати на промену односа снага и укључивање БИХ у шире евро-атлантске интеграције. Србија остаје као потенцијални и реални партнер САД и НАТО, али са значајном дозом обазривости, пре свега због неповољног става САД око статуса независности Kосова, као и унутрашњих политичких тензија које не иду у прилог пуном укључивању Србије у НАТО.

 

Извор: Espreso.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ