Србија

ПИТАЊЕ НАД ПИТАЊИМА: Хоће ли Србија ући у НАТО, а ДА СЕ НЕ ПИТА НАРОД!

Као шлагворт за емисију „На нишану Лазанског“ послужила је недавна изјава лидера Српског покрета обнове Вука Драшковића да је трагично што је близу 80 одсто грађана Србије одлучно против чланства Србије у НАТО-у и да та већина не зна да ће све неспоразуме и могуће сукобе на Косову, у Босни, у Македонији, или било где на Балкану решавати НАТО.

Према Драшковићевим речима, одлука о чланству Србије у НАТО не сме се препустити „ни незнању, ни инату, ни мантри да власт мора да слуша вољу већине“. У неким питањима неукој већини држава не сме да повлађује, закључио је Драшковић.

Гости Мирослава Лазанског, политиколог Јелена Вукоичић и социолог Владимир Вулетић наглашавају да демократског друштва нема без консултације грађана о кључним питањима.

У демократским државама би тако требало да буде, а Србија је демократска држава, каже Вукоичићева. Она сматра да ће се питање учлањења Србије у НАТО једног дана сигурно наћи на дневном реду. У Србији нема политичке елите која би се усудила да не консултује грађане о тако важним питањима као што је улазак Србије у НАТО или споразум по питању Косова и Метохије, сматра она.

Став да политичка елита треба да доноси одлуке независно од грађана и да није добро ослањати се на мишљење грађана јер они немају информације и не познају ситуацију, карактеристика је, према Вулетићевим речима, за конзервативне и неоконзервативне теорије.

„Међутим, пошто ми претендујемо да живимо у демократском друштву, онда сигурно мора да постоји одређени сет питања око којих грађани морају да се питају. Наравно, то не могу бити сва питања. Онда вам влада не би ни била потребна, ако бисте имали референдуме о сваком питању“, објашњава Вулетић.

Када је у питању референдум, грађани морају да имају информације шта одлука о којој се изјашњавају доноси, наглашава он. То је, према Вулетићевим речима, кључно. Од политичких актера зависи колико ће грађани бити објективно информисани.

Грађани Србије су добро информисани о НАТО-у, а њихов негативан став према Алијанси не потиче само из онога што се српском народу догађало у блиској прошлости, сматра Вукоичићева.

„Овде се ради о нечему другом што нас, бојим се чека, а то је да се затвара обруч око нас. Улазак Македоније у НАТО сада је само техничко питање, то ће се догодити у наредних неколико месеци и бојим се да ће после тога Босна и Херцеговина доћи на ред“, каже Вукоичићева.

Иако је НАТО у војном смислу надмоћан на Балкану, када се говори о прикључењу држава бивше Југославије које још нису чланице Алијансе, не ради се о стицању војне, већ о стицању политичке премоћи и истискивању Русије са ових простора, уверена је Вукоичићева.

Када се говори о српско-руским односима, Вулетић наглашава да се они своде на питање може ли држава попут Србије да води самосталну спољну политику.

„На известан начин, то је наставак традиције из времена друге Југославије, када је она водила несврстану политику, па је то подразумевало и војну неутралност. Али такође је важно рећи да је та политика била омогућена специфичним односом снага у свету. Овај увод је ту да бих истакао да одлука да ли хоћемо или нећемо у НАТО зависи и од односа међународних снага“, каже Вулетић.

Питање српских атлантских интеграција, иако зависи и од односа снага унутар Србије, у великој мери зависи и од односа Русије и Запада, додаје он.

Према речима Вукоичићеве, није само Русија та чији утицај на Балкану забрињава Запад. Ту је и Кина са својим намерама да инвестицијама у балканске земље и економским утицајем продре у Европу.

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
Loading...