Уводи се потпуна забрана физичког кажњавања деце
Шамар, повлачење за зулуф или ударац по гузи- родитељима би било боље одмах да забораве на овакиве навике, зато што нови законски прописи предвиђају потпуну забрану физичког кажњавања и употребе физичке силе приликом васпитања детета.
Ако неко и поред ове забране удари дете, неће ићи у затвор, нити ће му дете бити одузето, али ће своје понашање моћи да коригује, на пример, у школи за родитеље. Међутим, онај ко се буде држао девизе да је батина из раја изашла може имати проблема са социјалним радницима.
То све предвиђају најновије измене и допуне Породичног закона.
Драган Вулевић, посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања каже за медије да није суштина да се родитељи кажњавају, већ едукују о ненасилним методама васпитања деце.
– Због чврге, ћушке или ударца по гузи, родитељи сигурно неће завршити иза решетака, нити ће им бити одузето дете. Њима ће бити понуђено да уче о ненасилним методама васпитања деце, рецимо, у школи за родитеље, у коју ће ићи не присилно, већ добровољно, и то када они осете потребу да нешто ново науче. И то је тај први ниво. Међутим, уколико се утврди да родитељ чешће употребљава физичку силу као васпитно средство, а и даље није реч о злостављању, онда центар за социјални рад може изрећи упозорење, али и колективни надзор, што подразумева, на пример, упућивање у саветовалишта за брак и породицу, школу за родитеље, у развојна саветовалишта и друго – појашњава Вулевић.
Он истиче да у случају континуираног физичког кажњавања, а које се можеи зједначити са злостављањем детета, постојећим законом превиђено је лишавање родитељског права.
Резултате, наводи, не очекује за годину дана, јер се ставови и понашање не мењају преко ноћи, већ је то дуготрајан процес за који је потребно време.
– За васпитање нису потребне ни батине ни прут- наводи он.
Вулевић истиче да су и до сада комшије, пријатељи, родбина, медицински радници и други, пријављивали родитеље који примењују физичку силу над дететом.
-Такође, и школе су нам пријављивале када примете маснице на детету и процене да је оно било злостављано. Онда центри за социјални рад улазе у породицу, врше процену и по потреби изричу мере. У центар за социјални рад су долазила и деца старија од 14 или 15 година да пријаве злостављање и онда социјални радници утврђују тачно о чему се ради и поступају у складу са својим овлашћењима – наводи Вулевић.
Извор: Маја Керановић/Ало
