Православље

СУТРА ЈЕ ЂУРЂЕВДАН: На Светога Ђорђа се не дрема, а ако загрми ево шта нас чека!

После Божића, Ђурђевдан који се прославља сутра 6. маја, је празник са највише обичаја

Већина обичаја односи се на здравље, плодност, млечност стоке, здравље укућана, удају, женидбу, а Ђурђевдан се узима као граница између зиме и лета. Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Венци изнад врата остају током читаве године, тачније до следећег Ђурђевдана. Kада се плетење венаца заврши, обичај је да се заигра коло по месечини.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ђурђевдански уранак

У неким крајевима Србије, одлази се на ђурђевдански уранак. За ову прилику посебно се припрема јело и пиће. Весеље често траје и до подне. Млади се на уранцима опасују врбовим прућем да буду напредни као врбе, ките се здравцем да буду здрави и копривом, која треба да опече болест и селеном да би им душа мирисала.

Kупање и умивање ђурђевданском водом гарантовало је здравље током читаве године. Kупало се на сам дан празника, пре изласка сунца.

Магијски лов на мушкарце

Магијом су се бавиле девојке пред удају. Тај, такозвани, магијски лов на мушкарце, зависио је од места до места. Понегде су брале помамник, да би се момци за њима помамили и „навалу“ да би мушкарцима биле драже.

Ритуал за богатство

Чудесну моћ има и струк кукурека убран на Биљни петак – петак уочи Ђурђевдана, али на место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба. Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.

Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа светлост која свакога ко је види убрзо учини богатим.

Верује се и да уочи Ђурђевдана, домаћица у посуду пуну воде треба да стави разно пролећно биље, дрен, здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, као и чуваркућу која је остала од Ускрса.

То се затим стави под ружу у башти да преноћи, а ујутру се сви редом умивају водом: деца – „да буду здрава као дрен“, девојке – „да се момци грабе око њих“, старији – „да буду здрави“, домаћин – „да му кућа буде добро чувана“… Сваки према својим потребама и жељама.

Идеалан за скидање урока

Ђурђевдан је идеалан за извођење ритуала којима се скидају чини, тера црна магије и отклањају уроци набачени током претходних пет месеци. У ту сврху најчешће се изводи „ритуално умивање“: око посуде у којој се фарбало прво ускршње јаје (црвено, наравно), обмотају се стручци кукурека, омана и љошћана, а потом се у њу наспе вода и остави да преноћи на кућном прагу или поред неке биљке, тако да се зором у њу слије и роса.

Том водом се на Ђурђевдан умивају сви укућани да би са себе скинули чини, уз мисао да добро побеђује зло. Такође, уочи славе, испред куће треба оставити два-три стручка омана, па их, кад се наросе, унети у собу и окачити да се суше. Осушена биљка касније се користи приликом извођења разних љубавних ритуала, а верује се и да чудесну моћ има и босиљак који је у ноћи пред Ђурђевдан покупио росу.

Девојка да протрчи кроз свињац

Забележен је и обичај да девојка на Ђурђевдан протрчи кроз свињац с намером да уплаши свиње. Веровало се да ће момци, попут свиња, тада трчати око ње и за њом.

На Ђурђевдан не ваља спавати, јер се верује да ће то донети главобољу, а ако је неко ипак утонуо у сан, онда на Марковдан треба да спава на истом месту.

 

Извор: Alo.rs

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ