Србија

“ПОСТАЛИ СУ ТОЛИКО ДРСКИ, ДА СУ ПОЧЕЛИ ДА НАМ ИЗВРЋУ РУКЕ” Путин својом одлуком буди нове страхове у Европи!

Русија може да нанесе “значајан економски ударац”

Руски председник Владимир Путин можда изван Русије трага за механизмима за очување власти и након истека мандата, чиме изазива узнемирење најближег савезника Белорусије.

Након што је годинама трошила милијарде долара да би подржала економију Белорусије, Русија појачава притисак на председника Александра Лукашенка, од кога тражи да покаже лојалност тако што ће пристати на дубљу интеграцију у замену за даљу финансијску помоћ. Ово побуђује страховања у Белорусији да руско завртање славине представља увод у могућу “апсорпцију” бившег совјетског сателита, пише “Блумберг”.

Таква страховања можда нису без основа, тврде тројица људи блиских Kремљу, који кажу да Путин можда припрема терен за стварање јединствене државе са суседном Белорусијом како би заобишао уставну забрану остајања на председничкој функцији и после 2024. године.

– Белорусија је важна зато што је једно од могућих решења – каже бивши политички консултан Kремља Глеб Павловскиј.

Белорусија умногоме зависи од руских испорука нафте и гаса, а, према Лукашенковој процени, нови прописи о порезима које је увела Москва и повећање цена сирове нафте могли би да значе за Белорусију губитке од 11 милијарди долара до 2024. године.

– Ја то овако схватам: ево вам нафта, али морате да уништите своју земљу и придружите се Русији – изјавио је Лукашенко у децембру. Неки званичници у Москви “отворено кажу” да желе да инкорпорирају Белорусију у Русију у замену за финансијску помоћ – рекао је он.

Мада је 1999. потписао споразум о формирању “заједничке државе” с Русијом, Лукашенко је одбио да пристане на монетарну унију, јединствени правни систем и заједничку спољну и безбедносну политику као цену одржавања економских бенефиција, које, према проценама Москве, износе око шест милијарди долара годишње.

Русија може да нанесе “значајан економски ударац” Белорусији, каже Дмитриј Kрук, истраживач из приватног труста мозгова БЕРОЦ у Минску.

Шездесетчетворогодишњи Лукашенко, кога је Америка својевремено означила као “последњег диктатора у Европи”, чврстом руком управља земљом од око десет милиона становника од 1994. године, а 2020. планира да се кандидује за нови петогодишњи мандат.

Иако редовно указује на братске везе с Русијом, често је покушавао да се донекле дистанцира и тражио сарадњу са Европском унијом, Kином и суседном Украјином како би биле противтежа утицају Москве. Могуће је да Kремљ покреће тему преузимања као полугу која ће подстаћи Лукашенка да пристане на даље уступке.

Примера ради, у Белорусији су стационирани руски радар за рано упозоравање и поморски центар за комуникације, али земља се до сада опирала притисцима Москве да дозволи оснивање нове војне базе на њеној територији.

Лукашенко је крајем прошле године, на конференцији о безбедности одржаној у Минску, рекао да војно ширење Запада близу руских граница гура Белорусију у загрљај Kремља, тврде два извора која су присуствовала конференцији.

Руски амбасадор у Белорусији такође је изазвао гнев коментарима у којима је наставак финансијске помоћи везао за ближу интеграцију, што је портпарол министарства спољних послова у Минску прокоментарисао речима да изасланик “напросто није схватио разлику између руског федералног округа и независне државе”.

Министарство је прошле недеље интензивирало критике на рачун Михаила Бабича, иначе, бившег службеника KГБ са војним искуством. Док су спољне силе деценијама “безуспешно покушавала да униште блиске и пријатељске односе” између Белорусије и Русије, такав подухват је “успешно и ефикасно извео господин Бабић за само неколико месеци”, наводи се у саопштењу.

У говору који је одржао 19. априла, Лукашенко је обећао “веома снажан одговор” на сваки покушај споља да се Белорусија присили да се одрекне независности. У марту, он је изјавио да би “98 одсто људи гласало против” на референдуму о придруживању Русији и истовремено искључио могућност његовог одржавања.

– Вероватноћа да се догоди такав сценарио – уједињење Белорусије и Русије у једну државу под Путиновом влашћу – мала је, али није искључена – рекао је Андреј Јелисејеу, директор истраживања у Центру ЕАСТ, трусту мозгова са седиштем у Варшави.

Русија је прошле недеље појачала притисак на Белорусију када је забранила увоз јабука и крушака из те земље, због сумње да потичу из земаља које потпадају под московску забрану увоза хране из Европе. Лукашенко је упоредио те мере са увођењем санкција и запретио затварањем руских нафтовода широм Белорусије.

– Постали су толико дрски да су почели да нам изврћу руку – рекао је он.

Извор: Bloomberg/D.S.

Loading...