Хладни и кишовити дани су се у континуитету заређали од 10. априла.
Хладни и кишовити дани, који су се у континуитету заређали од 10. априла, значајно су утицали на велики број пољопривредних врста, пре свега на пролазак појединих фаза њиховог раста и развића, као и на појаве проузроковача болести.
За само 24 сата на подручју Војводине пало је онолико кише колико би иначе пало у току три четвртине месеца.
Због временских услова, последице ове године осетиће паприка, парадајз, краставац, диње, лубенице, малине…
Ипак, одређеним повртарским врстама одговарају обилне падавине и релативно ниска температура у јутарњим часовима, те њихови произвођачи неће имати проблема, истакао је професор Пољопривредног факултета Жарко Илин.
Количина од око 200.000 тона укупног воћа у нашој земљи биће смањена због града и кише, каже професор Пољопривредног факултета Зоран Кесеровић.
Стручњаци истичу да до значајнијих несташица воћа и поврћа неће доћи, али ће смањење њиховог броја свакако утицати на њихову цену, а самим тим и на џепове купаца. Такође, трошкови финансијских улагања ће се повећати, посебно када се ради о заштити биља.
Поред одређених врста воћа и поврћа, падавине и ниска температура не одговарају ни пољопривредним усевима, посебно пшеници, кукурузу и уљаној репици, док много влаге одговара соји, сунцокрету и шећерној репи.
Откако постоје мерења па до данас, у нашој земљи највећа дневна количина падавина регистрована је 10. октобра 1955. године у Неготину – 211,1 милиметара по квадратном метру, док је накишовитија година била 1937. када је измерено чак 1.324,5 милиметара падавина у Лозници.
Фото: Pixabay.com
Извор: Ало.рс/ Блиц/ М. И.