Двадесет година након што су прве НАТО трупе ушле на КиМ, након ваздушног бомбардовања које је трајало 78 дана, 3.500 војника западне војне алијансе и даље је на територији на којој конфликт тек треба да се реши, пише британски „Гардијан“, анализирајући да ли је време за крај те мисије или још не.
У тексту „Још потребан: НАТО обележава 20 година на Косову“ лист пише да се Кфор понаша као „трећа резерва“, поред локалне полиције и ЕУ, уз изузетак везан за српски православни манастир Дечани из 14. века, који чувају НАТО трупе.
НАТО војници патролирају улицама и они су углавном ненаоружани тимови за везу са локалном заједницом, који, примећује лист, раде и незахтевне послове, попут мерења температуре у Приштини и другим главним популационим центрима.
У Дечанима, где су српски свештеници рекли да им треба заштита, последњи инцидент се догодио 2016. године, када су четворица наоружаних исламиста ухапшена испред манастира.
Ради се углавном о успореном раду, који подстиче питање у погледу ширег циља, а један војник је на питање шта му је задатак рекао да је 20 година дуг период за мировну мисију.
То његово мишљење није усамљено, будући да САД, чијих војника има највише у мисији — 600, озбиљно разматрају да умање њихово присуство.
Један виши званичник западних земаља оценио је да би повлачење била лудост.
„У Србији броје војнике. Ово је земља од 1,8 милиона умерених муслимана. После Авганистана и Ирака, потребни су нам резултати. То би за нас могло бити права стратешка победа“, рекао је он.
Америка, суочена са таквим аргументима, одлучила је да засад не мења број војника.
Велика Британија даје допринос са 30 војника, упркос историјском ангажману на територији у којој је неколико деце названо Тониблер, по некадашњем премијеру Тонију Блеру, који је са бившим америчким председником Билом Клинтоном предводио војну интервенцију.
Лист наводи и да Француска нема ниједног војника.
Нато интервенција 1999. године, пише „Гардијан“, почела је бомбардовањем Србије, што је други пут да је Алијанса била ангажована од оснивања 1949. године — први пут је то било у Босни, такође против српских снага.
Западне снаге су бомбардовањем присилиле на повлачење српске снаге у јуну 1999. године, а тада је 50.000 војника, предвођених Британцем Мајком Џексоном, ушло на територију КиМ.
Готово 10 година након тога проглашена је независност Косова, наводи лист, коју Србија и Русија и даље не признају и недавно су заједничким снагама спречиле да се придружи Интерполу.
Приштински Хуманитарно-правни центар тврди да је током такозваног „косовског рата“, који је трајао од јануара 1998. до краја 2000. године, убијено укупно 13.517 особа, од чега су 10.415 Албанци, а 2.197 Срби.
Извршни директор НВО Беким Блаћај сматра да је потребан одговарајући историјски запис како би се супротставили „националним наративима“ који се појављују.
„Покушавамо да створимо колективну меморију о рату“, рекао је он и додаје да српска страна покушава да негира злочине које је починила, а да се иста ствар дешава и у Приштини.
„На Косову можете да чујете само о албанским жртвама, не и о неалбанским“, рекао је он.
Најновија изложба организована у три подрумске просторије приштинске библиотеке посвећена је успомени на 1.133 деце која се воде као убијена или нестала и садржи предмете који им припадају, укључујући и ранац са логотипом фудбалског клуба Бајерн из Минхена, уџбенике које је користила једна жртва, на дан када су га убиле српске снаге.
Коначан мировни споразум није постигнут између Београда и Приштине, чији је председник привремених приштинских институција Хашим Тачи бивши командант ОВК.
Пробни преговори о могућој замени територија, по којима би Косово одустало од територије на северу насељене претежно српским становништвом у замену за српску земљу негде другде нису довели нигде, јер идеја није била популарна ни у Београду, ни у Приштини.
Раздвајање двеју заједница данас је најоштрије у Митровици, на северу Косова, где су одвојене мостом преко реке Ибар — са Албанцима углавном на југу и Србима на северу.
Упркос обнови коју финансира ЕУ, мост остаје затворен за саобраћај, блокиран од стране српске мањинске управе на северу, мада отворен за пешаке.
Крајем прошлог месеца дошло је до кратког раста напетости, када је косовска полиција извршила бројна хапшења.
Четири полицајца су повређена, један руски званичник који ради за УН је накратко био ухапшен, а српски председник Александар Вучић ставио је војску своје земље у пуну готовост.
Иако се ситуација смирила за неколико дана, регионалне дипломате забринуле су се да је епизода уназадила косовско-српске односе.
Италијански генерал Лоренцо Д’Адарио, који руководи Кфором, рекао је да је ситуација несавршена и сложио се да је његов основни задатак да обезбеди становништво на северу, где живе Срби.
„Још увек смо потребни. Ми обезбеђујемо суштину окоснице система безбедности“, рекао је он, иако, додаје „Гардијан“, није јасно колико ће дуго западне владе желети да остану у земљи која остаје релативно мирна, упркос одсуству трајног политичког решења.
Извор: Guardian
