Свет Србија

Марић зинуо и без речи посматрао госта који је разбио све српске илузије: Амери хтели да УНИШТЕ Албанце и врате нам Косово!

Некадашњи дипломата Небојша Вујовић испричао је код Миломира Марића, у јутарњем програму, да су Американци још у Дејтону нудили Милошевићу историјску шансу да решии проблем Косова, а њихов концепт је био широка аутономија за јужну српску покрајину и распоређивање НАТО трупа.

План је био да трупе које су Американци морали да повуку из Немачке, након 40 година од завршетка Другог светског рата, распореде у Босни и по Косову. Тиме би ревитализовали НАТО као потребну оружану силу која би спречавала међуетничке сукобе, хуманитарне катастрофе… Милошевић није искористио ту шансу.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

То што су тада Американци нудили у Дејтону за Косово је било доста флексибилно. Ја сам прочитао тај њихов папир. Они су нудили концепт – више од аутономије, а мање од независности. После Дејтона је последња шанса за решавање Косова била 1998. година када је усвојена резолуција СБ УН 1160 у којој се каже да је УЧК терористичка организација.

Американци су отоворили врата да својим учешћем елиминишу такву претњу а да своје трупе удоме у Бонстилу. Они су нам стално говорили – не можете сами то да решите. Није Милошевић имао никакав рок али постоји безброј телеграма од Американаца који су нам рекли – ви ово сами не можете да решите, треба вам помоћ гориле од 300 килограма.

То ми је исто рекао Енди Бер у зору бомбардовања. У Рамбујеу су заоштрили, ту су тражили све. Не само трупе на Косову већ да им се омогући приступ целој територији тадашње СРЈ.

Да смо решили проблем Косова и да смо пустили Американце не би било бомбардовања. Али када кажем решили мислим на концепт – више од аутонимије, мање од независности.

Оно што нам је нуђено у Рамбујеу је била капитулација за нас, а то нико није могао да потпише. Код Американаца је све вођено интересима. Знате ако не прође шарм Холивуда онда пролази шарм Пентагона. Е ми смо добили шарм Пентагона.

Нешто се не зна… Наиме, 5. априла 1999. на 50. годишњицу НАТО, одржан је самит Алијансе у Истанбулу на нивоу шефова држава и влада. У том документу, тзв. Истанбулској декларацији НАТО, стоји један члан у коме се каже: “Ниједна држава која претендује на чланство у ЕУ не може да уђе у Европску унију док не постане чланица НАТО.”

Ја сам био у преговорима… И нисмо преговарали у Куманову већ у француској војној бази код Табановца. На пола пута заправо од Табановаца до Куманова. Једном смо побегли на роштиљ у Куманово.

Спавали смо под шаторима на металним столицама а они нас будили и доносили нову серију папира. Марићу, ја нисам преговарао у бриселским салонима и јео колачиће већ под шаторима на зеленим столицама, дрвеним клупама и прашњавом земљаном терену и под бомбама…

Ја сам променио место одржавање преговора. Ја сам из кафане Европа 93 пребацио у Табановце. А у тој кафани нисмо ни били. Мени су убили капетана док смо долазили на преговоре. Генерал Лазаревић ми је рекао да одем и да издејствујем промену места преговора. А онда ме је позвао Милошевић.

– Вујовићу шта си то урадио?, питао ме је Милошевић.

– Променио сам председниче место преговора.

– Зашто си то урадио?

– Убили су ми капетана…

– Кога си питао?

– Нисам никога… Али ако не могу да преговарам о месту одржавања преговора како ћу да преговарам о суштини споразума.

– А где су сад преговори?, упитао ме је Милошевић

– У Табановцима…

– А па добро… Једном код њих једном код нас.

– Председниче Табановци нису код нас већ у Македонији.

Тај споразум који смо издејствовали је био максимум под тим околностима и сматрам да и данас треба да се држимо Резолуције 1244.

 

 

Извор: Ало.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ