Србија

СА МАКРОНОМ У БЕОГРАД СТИЖУ И ПРИВРЕДНИЦИ: Простор за унапређење привредне сарадње у индустрији намештаја!

Долазак француског председника Емануела Макрона у Београд осветлио је и чињеницу да, мимо, изузетно важног, оживљавања политичког дијалога, Србија и Француска последњих година оснажују економске везе, те да робна размена две земље од 2013. расте по годишњој стопи већој од седам одсто.

 

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Долазак француског председника Емануела Макрона у Београд осветлио је и чињеницу да, мимо, изузетно важног, оживљавања политичког дијалога, Србија и Француска последњих година оснажују економске везе, те да робна размена две земље од 2013. расте по годишњој стопи већој од седам одсто.

Макрон у Србију 15. и 16. јула долази не само са политичким саветницима, већ са делегацијом привредника, а не треба сумњати да они већ знају где се крију потенцијали за сарадњу.

Изузетно захтевно тржиште Француске, које броји скоро 67 милиона становника и чија територија обухвата петину површине Европе, за Србију је значајан изазов, јер се преко Француске може обезбедити већи извоз наших производа, не само у ту земљу, већ и у земље Магреба, односно у бивше француске колоније Мароко, Алжир, Тунис и Либију.

Подаци кажу да је 2013. робна размена између две земље била 718 милиона евра, а прошлу годину завршили смо са разменом од 1,054 милијарди евра.

„Ако посматрамо првих пет месеци 2019. године у односу на исти период прошле године, већ смо на пола милијарде евра. Значи, за неких 13,7 процената смо ове године направили више робне размене, него у истом периоду претходне“, каже директорка Сектора за међународне економске односе у Привредној комори Србије Јелена Јовановић.

Међутим, робну размену прати дефицит са српске стране. За првих пет месеци ове године, Србија је извезла робе у Француску у вредности од око 200 милиона, а увезли смо робе за око 300 милиона евра.

Простор за унапређење привредне сарадње, каже Јовановић, крије се у сектору индустрије намештаја, пољопривреди, ИТ и стартап технологијама.

Директорка Француско-српске привредне коморе (ЦЦИ Франце Сербие) Сања Иванић указује да француске фирме у Србији запошљавају око 11.000 наших грађана.

Подаци кажу и да су Французи у протеклих девет година инвестирали око 1,5 милијарди евра у нашу привреду. Иванић подсећа на две велике инвестиционе концесије, у депонију Винча и аеродром „Никола Тесла“ у Београду.

Половина француских компанија које послују у Србији, иначе, баве се производњом, а постоји значајан број предузећа у области пољопривреде, међу њима Сомболед и Млекопродукт, који су присутни у нашој земљи годинама.

Могућност производње у Србији такође је на агенди, а за француске инвеститоре, каже Иванић, све привлачнија је аутомобилска индустрија.

„Цела област аутомобилске индустрије је занимљива за француска предзећа. Приметили смо долазак великог броја малих и средњих предзећа која се интересују да буду добављачи у целом том ланцу“, каже Иванић.

Такође, заинтерсовани су и за друге секторе, попут дигиталних технологија, што није необично, подсећа, будући да је Француска позната као земља са највећим бројем стартапа.

У нашој земљи, показује статистика, послује 395 француских предузећа, а само од почетка године, 13 нових француских компанија је започело посао у Србији.

Французима продајемо највише делове за аутомобилску индустрију, житарице, прерађену малину, купину, вишњу, док с друге стране, највише увозимо лекове, аутомобиле, хемијске препарате за третирање биљака.

Компаније из Француске интересују се такође и за пројекте везане за термоцентрале, изградњу минихидроцентарала у Србији, као и за инвестирање у соларне и друге обновљиве видове енергије.

Мало је познато да, поред политичких веза две земље које се протежу до средњег века, историја економских и трговинских веза Србије и Француске датира још од 1878. године и Берлинског конгреса.

Поцетком 20. века, Краљевина Србија потписује неколико уговора са Француском који су се тицали наоружавања српске војске, док 1904. почиње са радом Француско друштво борских рудника, а финансијске везе две држава крунисане су оснивањем Француско-српске банке у Београду, 1910. године.

У периоду СФРЈ, бројна југословенска предузећа извозила су у Француску, сарадња две државе је јачала све до 90-тих година и распада заједничке државе.

Извор: Курир/ Тањуг

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ