Када буде усвојен нови Закон о рачуноводству и ревизији, а биће у новембру, запослени ће својим послодавцима морати да документују сваки трошак за одлазак и повратак са посла. У преводу, укупно око 2,2 милиона радника у Србији мораће да доносе фискалне рачуне са киоска када уплате “Бус плус” или рачуне за гориво ако на посао долазе својим колима.
Изузетак су они којима ће фирма месечну маркицу за превоз плаћати директном уплатом преко рачуна градском превознику.
Наиме, фирме су до сада полазиле од мишљења Министарства финансија од 5. јуна ове године које прописује обавезу послодаваца – да за исплате запосленима на име трошкова превоза поседују одговарајуће „рачуноводствене исправе“ које доказују да овај новац заиста представља накнаду за долазак и одлазак са рада, што је, иначе, неопорезив износ за послодавца.
“Најновијим изменама накнада трошкова за превоз мораће да буде документована, што значи да ће радник морати да има рачун. Тиме ће, практично, бити погођени сви запослени који не користе градски превоз”, објашњава у разговору за “Блиц Бизнис” Снежана Митровић, председник Рачуноводствене коморе Србије.
“До сада су право на накнаду за долазак на посао имали сви у складу са општим актом и до прописаног неопорезивог износа. Сада се мења ситуација и сви који долазе на посао својим аутомобилом, а који би такође морали да имају право на накнаду трошкова превоза, мораће то да уговоре са послодавцем. Послодавци ће то вероватно избегавати јер се не сматра да је то коришћење приватног аута у службене сврхе”, наводи наша саговорница.
Истовремено, и запослени су у дилеми, а многи су се побунили и због противзаконитог задирања у приватност јер су поједини послодавци анкетирали раднике у жељи да сазнају како путују од куће до посла, да би у складу са тим прилагодили и своје обрачуне.
Обавезан рачун
С обзиром на то да Мишљење није правно обавезујуће, за већину послодаваца је представљало енигму како да исправно обрачунавају и исплаћују трошкове за превоз, а како би избегли било какве санкције Пореске управе. Такође, забринути су и колико ће најављене измене убудуће захтевати додатног рада администрације, јер ће велике компаније морати да прикупљају и чувају обимну документацију о надокнади трошкова превоза запослених.
То је, према речима пореских стручњака, у супротности са одлуком Врховног касационог суда од пре неколико година у којој стоји да запослени има право на накнаду за превоз и да нема обавезу да то доказује.
Казне
Сада се очекује да ће новим Законом о рачуноводству и ревизији, који би требало да буде усвојен у новембру, бити дефинисане казнене одредбе, па ће држава моћи да почне контролу спровођења прописа. Само на основу Мишљења министарства то није могла да ради, а самим тим ни да одређује казне.
Снежана Митровић сматра да се најављена измена планира само да би се помогло градском превознику у Београду, и да није довољно вођено рачуна о запосленима у другим градовима, где људи не користе јавни превоз, већ своје аутомобиле.
“Право на накнаду за превоз дефинише се и у Уговору о раду, али право за коришћење сопственог аутомобила у службене сврхе се не може подвести под накнаду за превоз јер су то законом дефинисана два различита давања и опорезивања”, истиче она и упозорава да су могуће разне злоупотребе и да могу бити угрожени и послодавци и запослени.
Без накнаде за пешаке и бициклисте
Како наводи књиговођа једне приватне фирме у Београду, у случају непостојања веродостојне исправе која документује трошкове превоза за долазак и одлазак са рада, исплате запосленима у ову сврху ће бити третиране као недокументовани трошак и послодавцима се неће признати као расход код обрачуна пореза на добит. Неће бити признат ни прописани неопорезиви износ из Закона о порезу на доходак грађана.
“То значи да ће опорезива добит да се повећа за непризнате трошкове, а самим тим и износ годишњег пореза на добит фирме”, истиче наш извор.
У случају запослених који на рад долазе пешице, бициклом или било којом другом врстом превоза чији се трошак не може документовати, то практично значи да неће имати право на накнаду за превоз. Како наводи наш извор, ако послодавац ипак жели да раднику, на неки начин, исплати та средства може се договорити са њим да овај новац оправда рачуном неког другог трошка.
“Свакако, неко би требало да води евиденцију о томе ко је и колико наплатио за превоз и чиме се трошак покрива. Ако је мали број запослених у администрацији предузећа, све ово јесте додатни, оптерећујући рад…”
Стручњаци објашњавају и да, уколико се послодавац определи за опцију да радницима ипак исплаћује трошкове превоза у оквиру плате, мораће тај износ да опорезује, па самим тим и запослени могу очекивати мањи укупан износ у својим новчаницима.
Извор: Блиц.рс
