Србија

Марјановић сатима износио одбрану, на крају ПРИЗНАО …

Зоран Марјановић (41), оптужен да је убио супругу Јелену Крсмановић Марјановић, певачицу, током изношења одбране на суђењу рекао је да је током потраге за женом сишао с насипа и ишао по шибљу, што је супротно његовом ранијем исказу у истрази у коме је тврдио да “није силазио са насипа”.

КАНАЛ, ШИБЉЕ И БЛАТО

Loading...

Та његова тврдња, изнета на суђењу које је прекјуче почело у Вишем суду у Београду, пред већем судије Јелене Шкулић, супротна је од ранијег исказа датом на саслушању у Вишем тужилаштву 15. септембра 2017. године, када је ухапшен због сумње да је убио супругу.

– Подвлачим да ниједног момента нисам силазио с насипа и нисам прилазио месту где је касније Јелена нађена – тврдио је у истрази Марјановић.

У истрази је утврђено да је блато на Марјановићевим панталонама истог састава као и оно с места где је нађено Јеленино тело 3. априла 2016. године, дан после њеног нестанка. Управо због те раније тврдње да “није силазио са насипа”, није могао ни да објасни како се блато истог састава нашло на његовим ногавицама. Спорно блато је, међутим, на суђењу, објаснио тиме да је током потраге за Јеленом, пред зору, са братом и снајом, поново отишао до насипа, где је, како је добио информацију, нађен Јеленин мобилни телефон.

– По шибљу сам са породицом претраживао у нади да ћу нешто пронаћи. Био сам у истој гардероби коју сам носио и претходног дана, наишли смо на гомилу шута и даље се није могло, па смо се вратили кући – испричао је оптужени муж на суђењу.

СВЕДОЦИ

Поред тога, нелогичност у његовом исказу је и тврдња, изнета раније и на саслушању пред тужиоцем, да када су 2. априла 2016. године Јелена, њихова малолетна ћерка Јана и он дошли на насип и када је жена отишла да трчи ту су “били бројни сведоци који су их видели и који су видели Јелену како је сама отишла на насип”. При том исказу је остао и на суђењу, наводећи да је бројне пролазнике питао да ли су видели Јелену, иако у истрази ни тужилаштво ни полиција нису успели да нађу те “бројне сведоке” који би потврдили његове изјаву.

ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВИ

Оптужени удовац је тврдио да се забринуо што се Јелена не јавља на мобилни телефон, те да је помислио да јој је позлило јер је постила. Испричао је да је звао и полицију, али да су они, како је казао, игнорисали тај позив, након чега се обратио пријатељу полицајцу. У истрази је тврдио да ју је када је приметио да је нема “сигурно звао пет, шест пута”, као и да је одмах после тога позвао пријатеља, полицајца из Полицијске испоставе Борча, да би га он посаветовао шта да ради. Вештачење њихових мобилних телефона показало је да је Зоран само једном позвао супругу. Након тога звао је оца Владимира, па брата Милоша и тек после њих двојице окренуо је број пријатеља полицајца.

ПОЛИЦИЈА

Зоран је на суђењу навео и да је нестанак супруге пријавио у Улици 29. новембра (седиште Полицијске управе за град Београд), и то око 20 сати, и да када се вратио у Борчу, ту су биле полицијске екипе које су већ тражиле Јелену. Међутим, полицијске екипе су на насип у Борчи дошле тек око 22.30 сати, када је Зоран већ био ту. Из тог разлога је и даље спорно шта је радио и куда се кретао од момента када је напустио зграду ПУ за град Београд до тренутка када су патроле дошле на насип у Борчи и кренуле да траже Јелену.

Извор: Блиц.рс

Loading...
loading...
loading...