Србија

ОД ЊИХ ПРОЛАЗИ ЈЕЗА! Ово су последње речи Јелене Марјановић: „Одох ја“…

Певачица Јелена Марјановић је убијена пре три и по године на насипу у Црвенки. Према речима њеног супруга, Зорана Марјановића, тог дана било је све као и обично. Јелена се растала од своје породице речима „Одох ја“ и не знајући да је отрчала у смрт.

Суђење Марјановићу за убиство супруге почело је у уторак. Он је пред судом изнео своју одбрану изјаснивши се да „није крив“. Одговарао је на питања одбране и суда, али је сваку сарадњу са тужилаштвом одбио. Рекао је како је од самог почетка етикетиран као кривац, те како је истрага о убиству његове супруге од самог почетка била неправедна према њему и његовој породици.

Следеће рочиште заказано је за 25.12. када би пред судом требали да се појаве чланови породице Марјановић као сведоци одбране.

Зоранови родитељи, као и његов син искористили су раније своје законско право и одбили да сведоче, али неки људи блиски породици попут куме Вере, Јаниних васпитачица, Јеленине сестре итд. су сведочили.

Теодора Крсмановић, певачицина тада деветнаестогодишња сестра, била је први сведок саслушан у Вишем јавном тужилаштву. Она је тада испричала какав је тачно однос њена сестра имала са супругом истичући да је певачица „нон-стоп била са Зораном, и никада се нису одвајали. Чак и када је била ван куће, она је била на вези с њим, а притом јој је читао све поруке – и на телефону и на Фејсбуку“.

Након што је Зоран ухапшен њој је додељен статус оштећене у поступку који се водио против њеног зета, међутим након што је стигла у Више јавно тужилаштво на саслушање тај статус јој је укинут. Разочарана одлуком тужилаштва Теодора је ангажовала адвокате породице да упуте жалбу на ову одлуку, а поднела је и захтев за старатељство над сестрином шестогодишњом ћерком

Владимир и Милош Марјановић, Зоранови отац и брат, требали су да буду саслушани истог дана када и певачицина сестра, али они су искористили своје законско право и одбили да сведоче.

Недељу дана након Теодрориног сведочења, ова три сведока позвани су и Зорица и Урош Марјановић, Зоранова мајка и његов син из првог брака. Они су, такође, одбили да сведоче.

Вера Вукмановић, кума породице Марјановић, саслушана је у Вишем јавном тужилаштву, након Зоранове мајке и сина. Нјена изјава довела је у питање Марјановићев алиби, јер је изнела до тада непознате детаље из 2. априла 2016. године – дана када је Јелена нестала и када је убијена.

Она је рекла како се са певачицом чула у 16.42 часова, што је свега пет минута пре него што је према обдукционом налазу Јелена монструозно убијена, што је у великој опречности с оним што је испричао Зоран, а то је да је у то време увелико трагао за њом.

Полицајац из Борче и Зоранов пријатељ, Борис Пуцић, такође је саслушан у Вишем тужилаштву. Он је према Зорановим речима један од првих људи коме је поверио свје страхове и сумње у то да је Јелена нестала у тренутку док је са ћеркицом Јаном трагао за њом на насипу у Црвенки.

Пуцић је тужиоцу рекао како га је Марјановић позвао 2. априла 2016. године око 17 сати да каже да му је жена нестала, што је према реконструкцији догађаја сат времена од тренутка када је приметио да његове супруге нема на насипу и када је почео да је тражи.

Јеленина, пре свега фризерка, а онда према спекулацијама у медијима и другарица тужилаштву је испричала како се Зоран и Јелена нису раздвајали, те да је њехов однос био компликован. Она је пробудила и нове сумње на рачун Марјановића рекавши како јој је често говорио „види на шта личиш“, „како се то облачиш“, „дебела си и ружна“.

Супруга Зорановог и Јелениног кума, Нора Карлеуша Ракић, испричала је детаље свађе између Јелене и Зорана којој је она сведочила. Док су речи Јанине васпитачице Ленке Ђорђевић бацило ново светло на дан Јелениног нестанка. Ипак, и након тога остало је нејасно шта се дешавало између 16 сати, када је како је тврдио Марјановић нестала његова жена, и периода убиста које се према обдукционим налазима и кривичној пријави догодило између 16.47 и 17.20 часова.

Ленка је рекла да је на дан Јелениног убиства дошла да чува Јану, док су Марјановићи још били на насипу и да је у њиховој кући била од од 17.30 до 00.30. Додала је и, можда најпотреснији детаљ у свим сведочењима, а то је да је мала Јана након мајчине смрти често цртала траву говорећи: „То је трава где је нестала моја мама“.

Жена са козама за коју Зоран тврди да је била на насипу у тренутку када је он са Јаном и Јеленом стигао тамо рекла је тужилаштву да кобног дана није видела Зорана са Јаном, већ старијег човека са репом од 60 година.

Радосава Д. је испричала да га је чула како виче: „Јано, врати се“. Међутим, она није била 100 одсто сигурна да ли је мушкарац девојчици викао: „Јано“ или „Дано“.

Њено сведочење бацило је сумњу на то да је можда уместо Зорана на насипу био његов отац Владимир.

Саслушан је и један мештанин Црвенке Вид С. који је причао о догађајима са насипа кобног дана, док се други, Драган П. није одазвао позиву, јер исти није ни добио.

 

Извор: Еспресо.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ