Нема сумње да ће Србија, Северна Македонија и Албанија имати пуну подршку француског председника Емануела Макрона када је у питању „мини Шенген“, сматра директор Центра за глобализацију Дејан Милетић.
Председник Србије Александар Вучић састаје се са Макроном, од којег ће, како је најавио, тражити подршку за „мини Шенген“, као и одговор на питање каква је будућност региона, кад је реч о европским интеграцијама.
Милетић сматра да је Макрон „права адреса за то када је у питању ЕУ“.
Он је навео да је уверен да је став Немачке по питању регионалне иницијативе позитиван, имајући у виду да је и кроз Берлинску иницијативу подржала зближавање у региону, као и да је веома економски активна у Србији, те рачуна и са ширењем тржишта за немачка предузећа која послују у нашој земљи.
– Међутим, Француска је у том контексу веома битна због политичке димензије и жеље да и она економски буде присутнија у Србији, а то значи и у региону. Не сумњам у подршку Макрона и његово разумевање за тај концепт, каже Милетић.
Додаје и да не сумња у то да Макрон разуме да је „мини Шенген“ добар начин да сви у региону покажу жељу да се интегришу у много ширу заједницу као што је ЕУ, прилагођавајући своје системе могућности за јачу економску сарадњу у региону, а касније и са ЕУ.
– По том питању, код председника Макрона куцамо на отворена врата и ту нема никакве дилеме, неће бити размимоилажења, каже Милетић.
Он истиче да очекује од француског председника да на неки начин да конкретне смернице шта треба очекивати од ЕУ, односно како ће се мењати услови приукључења Србије и осталих земаља региона, који ће критеријуми бити, да ли ће се фондови флексибилније постављати. . .
Од састанка два председника Милетић очекује и продубљавање билатералних односа у правом смеру, јер, како каже, гради се поверење и однос који ће у стратешком смислу значити много, пре свега Србији, наравно, али и Француској, будући да, како каже, она рачуна на Србију као лидера овог региона.
Милетић скреће пажњу и на тренутак у којем се сусрећу два председника, када Макрон најављује почетак другачије, активне улоге ЕУ, што су, верује, важне поруке које говоре да ЕУ креће много динамичније да се ангажује по питањима своје будућности, а у том контексту и Западним Балканом и преговорима између такозване државе Косово и Србије и да ће ће те Макронове најаве бити и основ за разговор председника Вучићу и о свим другим аспектима.
– Ми јасно можемо да видимо да је Француска добро регистровала ниподаштавање ЕУ и француске улоге у процесу дијалога и компромиса, казао је Милетић, додајући да се то десило када је отказан балкански самит о косовском питању ,који је био предвиђен да се одржи у Паризу.
Милетић додаје да се види да француски председник не придаје велику пажњу изборима на КиМ, и оцењује да Макрон у садашњим представницима Албанаца не види људе који нуде решења, односно не види иницијативе које долазе са те стране као нешто што је конструктивно.
– Сигуран сам да Француска жели развој и мир у региону и у том контексту Србија је за њу кључ и она се тако и понаша, као што се и Србија конструктиво понаша, наводи Милетић.
Подсетио је да је Француска једна од главних земаља која није подржала отварање приступних преговора Северној Македонији и Албанији, а да се чуло из Макронових изјава да преко пола земаља чланица није било за Албанију.
С обзиром на све то, Милетић сматра да Макрон води конструктивну и врло отворену политику, јер не шири илузије и не „заводи“ ниједну земљу.
Бивши амбасадор Србије у Француској Радомир Диклић указује да Србија не може да рачуна на „индивидуалну подршку“ Француске када је реч о евроинтеграцијама, већ на неку врсту охрабрења, које се односи на цео регион.
Према његовим речима, Макрон ће вероватно на састанку са председником Александром Вучићем подробније објаснити идеју унутрашње реформе ЕУ и политике проширења у будућности.
– Ми датум не можемо да добијемо у овом периоду. То је нерелано очекивати, али ће сигурно председник Макрон дати нека разјашњења, закључио је Диклић.
Он, међутим, сматра да је и сама чињеница да се председник Вучић састаје са француским председнком позитивна, јер је реч о „одржавању контунуитета међусобног дијалога“, али додаје да не верује да Србија може да добије подршку индивидуално.
– Можемо да добијемо охрабрења која и до сада постоје за цео западни Балкан. Макрон је чврст присталица реформисања прво Европске уније, па онда пријема других чланова. Наравно, он не одлучује сам, али свакако се став Француске слуша у оквиру ЕУ, рекао је Диклић.
Оценио је да последња догађања, када Северна Македонија и Албанија нису добиле датум за отпочињање преговора на Европском савету, указују на кризу одлучивања у ЕУ и да је застој у проширењу на неки начин прекретница у креирању новог профла ЕУ.
Професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић истиче да после Макронових изјава треба видети у ком правцу ће се мењати циљеви ЕУ променити.
Србија и регион морају прихватити нову реалност – да нема приступања у ЕУ, те да је потребан нови модел сарадње, нова врста уговорног модела између ЕУ и земаља региона, јер, подсећа Самарџић, постојећи Споразум о стабилизацији и придруживању је имао за сврху да се систем дражава кандидата комплетно мења како би земље биле спремне за улазак.
Извор: Курир.рс
