Нећете моћи да шармирате полицајца или контролора у бусу, ни да нахранити луталицу јер луталица нема. Нећете гласно причати, јер се то овде не ради. Нећете имати свог вулканизера, ни своју локалну биртију. Нећете имати пријатељицу да вас зовне на кафу, јер нећете имати ни времена да одете на кафу. Нећете моћи од бакице на пијаци да купите приглавке и да јој улепшате дан, јер таквих бакица овде нема.
Овим речим, укратко је свој одлазак из Србије описала Тамара Миланковић, чији ауторски текст „Шта све нећете имати кад одете“ је објављен недавно у „Политици“.
Текст преносимо у целости.
Неће вас више нико недељом звати на ручак. Неће вас више нико звати ни на кафу. Једино можда три седмице унапред. Кад упише у свој роковник.
Нећете имати омиљену месару и бити месарева љубимица којој оставља најбоље батаке. Овде ћете тешко уопште наћи месницу. Месо ћете куповати запаковано у супермаркетима са роком трајања 12 дана.
Нећете имати коме да оставити дијете на два сата да са пријатељицом одете на кафу. Нећете имати ни пријатељицу која би вас зовнула на кафу. Нећете имати ни времена да одете на кафу.
Неће вам мама испред врата оставити гајбу домаћег поврћа из баште. Неће, јер је хиљаду километара, ипак, далеко. Неће моћи да вам направи кнедле. Ни сарму. Ни кромпирушу. Неће вам никад моћи причувати дијете да одете код доктора, зубара, фризера…
Нећете моћи полицајца да шармирате кад пређете преко пуне линије. Нећете моћи да шармирате ни контролора који вас ухвати без карте у бусу. Одмах ће вас уписати и избацити на следећој станци. Нећете моћи ни од бакице на пијаци купити приглавке и тако јој уљепшате дан. Таквих бакица овдје нема.
Нећете моћи нахранити ни луталицу јер нема ни луталица. Нећете идући са посла срести стару јараницу и отићи негдје на ручак. Неће вас кумови зовнути на роштиљ два сата прије почетка роштиљања. И они су хиљаду километара далеко. Нећете се седмично једном фенирати, јер нисте овца за шишање. Из истог разлога нећете се ни депилирати ни сређивати нокте. Ни обрве.
Нећете са продавачицама размењивати рецепте за колаче без шећера. Нећете, јер је на каси сваки пут нека друга. Увече кад изађете у град, нећете срести седамнаест познаника. Вјероватно, нећете увече ни излазити. Јер, нит` имате с ким нит` сте овца за шишање.
Нећете преко реда моћи овјерити здравствену књижицу. Овдје нема здравствених књижица. А ништа се не ради преко реда. Нећете бити ни задовољни вашим доктором. Помислићете колико је исфолиран а нестручан.
Нећете се ни смијати. Јер се нико овдје не смије. Бар не гласно. Нећете гласно ни причати. Ни то се овдје не ради. Нећете имати ни свог вулканизера. Ни своју локалну биртију.
Скоро никад нећете моћи да подигнете кредит за сопствени стан. Или, ако га и дигнете, скоро никад га нећете отплатити.
Све остало ћете имати!
Аутор: Тамара Милаковић
Извор: Блиц
