Међусобни рат криминалних кланова око шверца наркотика и цигарета били су највећа претња покојном премијеру Зорану Ђинђићу, због чега је и платио главом. Ово потврђују његове речи изговорене у интервјуу британском ББЦ који је дао непуну годину пре убиства, тачније у априлу 2002, када је без имало увијања испричао одакле долазе претње по његову безбедност.
На директно питање новинара ББЦ да ли се плаши за живот, Ђинђић је одговорио:
– Заправо не. Али сам предузео мере да побољшам безбедност. Примио сам неке сигнале.
Новинара је даље интересовало која је то врста сигнала.
– Организовани криминал. Шверцери дроге и цигарета – рекао је тадашњи српски премијер.
Рат кланова
Следеће питање које је новинар поставио гласило је:
– Они желе да вас убију?
Ђинђић је на то одговорио:
– Да, највероватније.
Адвокат породице убијеног премијера Рајко Даниловић ни после пуних 17 година не сумња у то да је нерасветљена политичка позадина убиства закочила истрагу правих мотива и налогодаваца атентата. Он за Српски телеграф каже да је Зоран Ђинђић у то време могао да буде убијен из неколико различитих разлога, а да би се организовани криминал око шверца дрогом могао уврстити у полазне мотиве премијерове ликвидације.
– Можемо без икакве основе да ређамо и тражимо прави мотив, али како бисмо избегли пука нагађања, јасно је да је и сам Ђинђић имао визију ко му је највећа претња, што је и рекао у том интервјуу. У неком будућем истраживању позадине убиства које се кад-тад мора расветлити, рат криминалних кланова око шверца дроге може свакако да буде полазна и релевантна основа да се иде даље у откривање истинских мотива злочина – сматра Даниловић.
Спрега служби
Некадашњи шеф београдске полиције Марко Ницовић наводи за наш лист да су западне обавештајне структуре истуриле кључне људе из света српске мафије и наших служби како би прикриле своје трагове.
– По доласку на власт, Ђинђић се сусрео са криминалним структурама које је формирала држава. Безбедносне службе стајале су иза шверца дроге и цигарета под параваном земунског и сурчинског клана. Мислећи да ће им стати у крај, почео је да кокетира са њима, повезујући се преко људи који су били блиски и њему и криминалном миљеу. Посебан ударац за њега било је сазнање да су они у спрези и са страним обавештајним службама. Иако га је Запад довео на власт, када је почео да размишља о подели Косова и повезивању са Републиком Српском, страним структурама почео је да смета и оне су створиле паралелну инфраструктуру која га је ликвидирала – тврди Ницовић.
Подсећамо да је због организовања овог убиства на 40 година затвора осуђен бивши командант ЈСО, познатије као „црвене беретке“, Милорад Улемек Легија, а на исту казну и егзекутор Звездан Јовановић, који је био Улемеков заменик.
Извор: Српски Телеграф
