Трст — Биланс првог месеца епидемије коронавируса у Италији гласи- више од 4.000 мртвих, 38 хиљада позитивних на коронавирус и рекордних 627 умрлих у једном дану.
Бројке као и укупна ситуација се мења из сата у сат, а оно сто, сада највише брине, јесте да се црни рекорд, по броју болесних и умрлих расте, по трећи пут у три дана.
Градоначелник Бергама, града у делу Италије који је највише погођен кризом, Гиоргио Гори изјавио „да људи умиру по кућама, као муве“ и затражио даље пооштравање мера забране и тоталну блокаду.
У Милану и на југу Италије распоређена је и војска која помађе полицији и контролише да се донесене мере поштују и одржавају, али око 43 одсто становника Ломбардије и даље сваки дан излази из својих кућа и иде на посао. Бројне фабрике и даље раде.
Председник удружења индустријалаца Ломбардије Ђузепе Пасини изјавио је да је у „идустријском срцу Италије“ до сада затворено 200 фабрика, а да се предвиђа затварање и других наредне седмице.
То је тешка одлука јер око 60 одсто индустријске производње из овога дела Италије се извози, а затварњем фабрика јасно је да ће се изгубити многа тржишта, а то перспективу опоравка након завршетка епидемије коронавируса чини јос више неизвесном.
Влада је синоћ пооштрила постојеће мере и донела неке нове – престанак свих активности на отвореном, затварање свих служби које нису неопходне, а за непоштовање предвиђене су високе казне. Кола цивилне заштите круже градовима и путем мегафона упозоравају становништво да морају остати у кућама.
Али председници најтеђе погођених италијанских покрајина тврде да то није довољно и многи се, одучују да на још оштрије забране и ограничења.
У овоме тренутку у најугроженијим подруцјима недостаје 300 љекара. Цивилна заштита путем мегафона позива лекаре који могу помоћи болницама које су у најугроженијим деловима Италије.
Поред лекара и другог медицинског особља недостају и запослени у другим службама, продаваци у самопослугама, они који се брину о градској чистоћи… Разболевају се и умиру и лекари и свештеници који су били уз умируће.
То је сада забрањено, а они који умиру у болницама умиру сами, нема опроштаја од породице и драгих, а ковчези се затварају на лицу места да би се онемогућило ширење вируса. Недостају и радници погребних предузећа, и они су као и остали грађани жртве епидемије.
Италијанским лекарима и болницама дошли су у помоћ два тима кинеских лекара и другог медициснког особља, а са собом су донели и тоне неопоходног и дефицитартног медицинског материјала.
Потпредседник кинеског Црвеног крста одржао је конференцију за медије, похвалио је рад италијанских лекара, тврди да раде исто оно што су применили лекари у Кини и нагласио да се не ради о кинеском моделу већ о међународним мерама и стандардима који се применују у оваквим ситуацијама.
Нагласио је да је веома важно рано откривање и хоспитализација заражених.
Из Кубе је такође стигао тим медицинских стручњака који су се придружили колегама у најугроженијим делова Италије.
Занимљво, када је епидемија тек почела у разним деловима Италије забележени су вербални, па чак и физички напади на Кинезе (у Венецији је нападнута кинеска музичарка која ради и чувеном театру „Ла Фенице“). Људи су у Кинезима који су били овде као турсти или живе и раде у Италији, видели кривце за епидемију.
Сада се ситуација променила, у многим градовима удружења кинеских заједница деле бесплатно становништву медицинске маске. У Трсту су маске оставили у поштанским сандучицима.
Оно сто влада не може или не стиже да уради да се захвали или на неки начин одужи кинеским у кубанским стручњацима који су притекли у помоћ у овим драматичним данима, чини то обичан свет преко друштвених мрежа: усијане су од порука захваланости и солидарности, у овом тренутку и према Иранском народу.
Ово је ванредна ситуација не само за Италију већ и цели свет, ма колико се спремали за ванредне ситуације никада све није довољно спремно и сада дневно уче политичари, владе али и обични грађани.
Првих дана мера забране кретања односила се на све, па су полиција и карабињери издавали казне (од неколико стотина еура) бескућницима, мигрантима који преко балканске руте беже од једне куге (рата и сиромаштва) а завршавају у ћорсокаку где их је дочекала друга невоља.
Реаговали су волонтери и разна удружења која помажу овим људима и који су сада према речима председнице удружења невладиних организација Ломбардије, Рошеле Мичио, двоструко погодни: епидемијом и небригом”.
Грешка се увидела па су волонтери који храбро напуштају заститу у властитим домовима, добили одобрења да могу изаћи и помоћи онима који су на улици и беспомоћни.
У Трсту, по граду, који је празан, где је све затворене, бауљају људи „из региона“.
Они су овде негде радили на црно, на одређено, без папира, остали су без посла, најчешће не знају језик, а све је затворено и не знају коме да се обрате нити где да затраже помоћ.
На железничкој станици, где смо их упутили, волонтери им пружају основну помоћ.
Извор: Танјуг
