loading...
Србија

ОВО МОРАТЕ ЗНАТИ! Ево када ће бити доступна вакцина против корона вируса!

Фото: Pixabay.com

Ако коронавирус постане сезонска болест попут грипа онда би вакцина свакако била решење и спасила много живота.

Отприлике 35 фирми и академских институција у овом тренутку ради на стварању вакцине против коронавируса, а најмање четири већ имају радне верзије које тестирају на животињама. Вакцина на којој ради биотехнолошка фирма “Модерна” из америчког града Бостона на људима ће се тестирати у априлу, пише “The Guardian”.

Оваква ретко виђена брзина рада могућа је јер су Кинези врло рано почели са секвенцирањем генетског материјала вируса. Кина је своја открића с другима поделила почетком јануара и тиме омогућила истраживачима синтетизовање живог вируса и проучавање начина на који улази у људске ћелије.

Уз то, научници су могли брзо да раде захваљујући сазнањима која су стекли док су развијали вакцине за друге две епидемије коронавируса – САРС-а (тешки акутни респираторни синдром) у Кини (од 2002. до 2004.) и МЕРС-а (Блискоисточни респираторни синдром) у Саудијској Арабији (2012.). Наиме, у оба случаја се почело радити на вакцини пре него што је тај рад напуштен јер су се епидемије ставиле под контролу.

Фирма “Novavax” из америчке савезне државе Мериленд вакцине која је развијала за борбу против САРС-а и МЕРС-а преправља како би се њима могла борити против актуелне епидемије коронавируса. “Модерна” с истим циљем надограђује вакцине које је развијала за борбу против МЕРС-а. То је могуће јер САРС-ЦоВ-2 и САРС деле између 80 и 90 одсто генетског материјала.

Како функционише вакцина?

Све вакцине функционишу на мање-више истом основном принципу. Део патогена или цео патоген презентује се имунолошком систему како би се нагнало да произведе антитела за борбу против тог патогена. Антитела функционишу попут имунолошке меморије. Кад их систем једном произведе за борбу против неког патогена, она се могу брзо поново мобилисати ако човеков организам икад опет дође у контакт с тим истим вирусом.

Имунизација се остварује помоћу живог, али ослабљеног облика вируса или помоћу вируса (може се користити и само део) који је деактивиран топлотом или другим хемијским поступцима. Те методе имају одређене недостатке. Живи вирус може наставити еволуирати у домаћину те домаћин може поново оболети ако вирус поновно стекне вирулентност. Ако се, пак, користе деактивирани вируси, домаћину ће се можда морати дати већа доза. Неке вакције против ЦОВИД-19 развијају се помоћу споменутих метода, међутим неке компаније користе нову технологију. Нпр. “Модерна” и бостонска фирма “CureVac” вакцине праве од молекула информацијске рибонуклеинске киселине (мРНК).

Многе развијене вацкине тек морају да уђу у фазу клиничког тестирања, а стручњаци за “The Guardian” кажу да су грешке најчешће управо у тој фази. Наиме, клинички тестови, услов за одобравање вакцине од стране регулаторних тела, одвијају се у три фазе. У првој се сигурност вакцине тестира на двадесетак здравих волонтера како би се утврдило има ли неке нежељене последице. У другој фази вакцину добија неколико стотина особа у месту које је погођено одређеном болешћу како би се видело колико је учинковито. У трећој фази тај се број повећава на више хиљада људи.

Вакцина се током тестирања у фазама излаже континуираном притиску, што може довести до његовог слабљења или губитка учинковитости. Може се догодити да неки кандидати нису прикладни за тестирање, а може се догодити да неке дозе вакцине не раде. Клиничко тестирање се због тога не може пожуривати. С обзиром на то да је САРС-ЦоВ-2 нов патоген те да се вакцине за борбу против ЦОВИД-19 развијају новим технологијама, тешко се може прецизно рећи када ће вакцина бити спремна. Једна ствар је сигурна, она неће бити готова пре америчких председничких избора у новембру како је Доналд Трамп захтевао 2. марта током састанка у Белој кући.

Вакцина неће бити спремна у наредних 18 месеци

Стручњаци су за “The Guardian” рекли да је тај рок немогуће испунити.

– Као и већина стручњака за вакцине, не мислим да ће вакцина бити спремна у наредних 18 месеци – рекла је професорка Анализ Вајлдер-Смит, стручњакиња за новије заразне болести при Лондонској школи за хигијену и тропску медицину. Додала је и да би тих 18 месеци било брзо јер се никада не зна до каквих проблема може доћи приликом тестирања.

Било каква вакцина против ЦОВИД-19 налетеће на још један проблем, а то је да ће бити потребно да се произведе у великим количинама. Већина институција које је сада развијају немају производне капацитете који могу подмирити такву потражњу. Надаље, већина фабрика за производњу вакцина специјализоване су за одређене вакцине, а рискантно је уложити у велика постројења када се не зна хоће ли вакцина уопште успети.

Ако се вакцина произведе и ако је регулаторна тела одобре, долазе нови проблеми.

– Вакцина која је сигурна и учинковита тек је прва трећина пута до програма глобалне имунизације – каже стручњак за светско здравство Џонатан Квинк са универзитета Дјук.

– Биологија вируса и технологија вакцине могу бити ограничавајући фактори, међутим вероватније је да ће политика и економија ограничити имунизацију.

Борба за приступ вакцини

Свака држава морала би донети правилник за вакцинацију и одредити ко ће прво бити вакцинисан. Нпр. ако би избила пандемија грипа, Велика Британија прво би вакцинисала раднике у здравству и оне у социјалним службама. Паралелно с њима вакцинисали би се они чије је здравље најугроженије. Међутим, када реч о пандемијама, земље се међусобно морају борити за приступ вакцину.

Када је 2009. избила пандемија Х1Н1 грипа, тзв. свињског грипа, вакцину су разграбиле земље које су могле одмах да плате. Сиромашне земље добиле су мање залиха. Постоји и могућност да једна Индија, добављач вакцина за већи део развијеног света, одлучи прво произвести вакцину да заштити својих 1,3 милијарде становника. Постоје механизми и институције које брину да се тако нешто не догоди, међутим свака је пандемија друкчија.

Вакцина би могла спасити пуно живота ако ЦОВИД-19 постане сезонска болест попут грипа.

– Пандемија ће вероватно достићи свој врхунац и опасти пре него што вакцина постане доступна – додала је Вајлдер-Смит.

До тада морамо држати вирус под контролом, поштовати мере социјалне изолације и прати руке редовно.

 

Фото: Pixabay.com

Извор: Net.hr/Еспресо.рс

Loading...
loading...