Свет

СТРАВИЧНО УПОЗОРЕЊЕ! Чека нас епидемија која ће побити више од 300 милиона људи! Ево о чему се ради!

Откако су еволуирали први човекови преци, човечанством су увек, а то значи милионима година, харале разне пошасти. А чак и најбоље методе заустављања неких од њих у најбољим су случајевима представљале тек „постављање закрпе“.

Такво стање глобалног здравственог односно медицинског одговора председник Светске банке Џим Јонг Ким недавно је објаснио као последицу циклуса у којима човечанство реагује овако: „Паника, небрига, паника, небрига…“

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ецономист цитира медицинског стручњака Џонатана Квика према чијој књизи „Крај епидемије“ то уопште не мора бити тако. Није реч о било коме. Квик је прекаљени ветеран борбе у јавном здравству, радио је у више од 70 држава света као и у Светској здравственој организацији. Стручњаци предвиђају да је само статистичко питање да човечанство у следећих између 20 и 40 година погоди глобална епидемија која би у кратком времену побила 300 милиона људи.

О коликом броју жртава је ријеч показују илустративне неке друге ситуације из прадавне и најновије историје. 300 милиона људи, на пример, побиле су велике богиње још од млађег каменог доба, пре 12.000 година, кад су се први пут појавиле па све до данас. Или, 300 милиона људи је отприлике шест пута више него што је на целом свету од свих узрока – старости, ратова, болести, при порођају, при саобраћајним несрећама, несрећама уопште – помрло и изгинуло тоеком целе 1990. године.

О којем би патогену тада могла бити реч који би, како предвиђају, требао уздрмати човечанство између 2040. и 2060. године, нико се не усуђује да тврди. Нико озбиљан. Оно што се може претпоставити јесте да неке од најбољих изгледа имају вируси који би на човека могли прећи с птица или са сисара, као и неки вирус који још није мутирао из неког од постојећих облика. Подједнако су застрашујући и висока смртност и лакоћа ширења појединих вирусних сојева међу људима.

Срећом па вируси који се код једних организама показују као јаки, код других испадају јако слаби. Проблем је у томе што се мутације код њих могу догодити у трену и одједном, ако се човјек приближи животињи у заробљеништву или у дивљини напросто у погрешном тренутку, животињски вирус може постати људски. „Најпопуларнији“ предводник глобалних пандемија је вирус грипа. Он је у стању да мутира тако брзо да се вакцине против њега морају обнављати сваке године.

Шпански грип који је у пандемији 1918. побио између 50 и 100 милиона људи, био је врло снажна верзија вируса попут оног који се појавио 2009. године, попут свињског грипа. Свет је упамтио и сој Х5Н1, птичји грип, смртоносан у 60 посто случајева који се појавио кад је вирус с болесних птица прешао на човека. Сличне „епизоде“ имали су још и ебола, ХИВ и зика вирус.

Доктору Квику извесни је обавештајни стручњак својевремено објаснио да није питање „хоће ли“ него „када ће“ доћи дан у којем ће биотерористи напасти смртоносним спорама, на пример, антракса или вирусима попут великих богиња. Упутства за биолошко оружје већ су пронађена у лаптоповима неких ИСИС-оваца, а познато је и да је ал Каида циљано регрутовала „браћу с дипломама из микробиологије и хемије“. Сојеви најопаснијих, најјезивијих микгроорганизама на свету строго се чувају у ултра-осигураним лабораторијима.

Било би, међутим, крајње наивно веровати да су сви они апсолутно отпорни на намерну злоупотребу радника или на несрећне случајеве. Занимљиво је да ниједна од седам ствари које предлаже др. Квик није изненађујућа. Реч је о системима који крајње брзо могу детектовати и угасити епидемију, затим правовремен и поуздан систем информисања о претњама и сличне ствари. Епидемије су језива ствар, никад са срећним крајем, јер на крају се увек налази посљедња особа која је умрла. Рецимо.

То је искусила ТIМЕ-ова особа године којом је тај лист прославио све борце против еболе. Била је реч о либеријској медицинској сестри Саломе Карвах коју су оставили да умре усред епидемије и усред порођаја из страха да би их могла заразити еболом. Али, испало је да је она еболу преживела и да је постала имуна. И томе слично. На крају се долази до математике, мање цинично речено до финансија. САД годишње троши 1600 милијарди долара на војску.

Сваки долар потрошен на превентиву у здравству, међутим, доноси уштеду између три и 10 долара после. Универзална вакцина против грипа уштедела би, на пример, неопходно истраживање нове вакцине сваке гоодине. А опет, у САД-у и у WHО-у сектори који стоје спремни против епидемија први су на удару кад неко одлучи да скреше издатке за здравство

 

Извор: Espreso.rs/Express.hr

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ