Идвајамо Православље

ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ ВАРТОЛОМЕЈА: Народна веровања кажу да деца и жене не смеју радити ово…

Пошто су се на гробу апостола дешавала многобројна чудеса, нарочита исцељења болесних, због чега се увећавао број хришћана, незнабошци су узели ковчег са Вартоломејевим моштима и бацили су га у море

Српска православна црква и верници данас славе пренос моштију светог апостола Вартоломеја, док је његов главни празник, 24., односно према јулијанском календару 11. јула.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Када је овај велики апостол био разапет на крст у јерменском Албанапољу, хришћани су скинули његово тело и чесно су га сахранили у оловни ковчег. Пошто су се на гробу апостола дешавала многобројна чудеса, нарочита исцељења болесних, због чега се увећавао број хришћана, незнабошци су узели ковчег са Вартолојевим моштима и бацили су га у море.

У исто време бацили су још четири ковчега са четири мученика: Папијана, Лукијана, Григорија и Акакија. По Божјем промислу, ковчези нису потонули, већ их је вода однела у четири различита града: Акакијев у град Аскалус, Григоријев у Калабрију, Лукијанов у Месину, Папијанов на другу страну у Сицилију, а Вартоломејев на Липарска острва.

Неким тајанственим откровењем сазнао је епископ липарски Агатон о томе да се мошти светог апостола приближавају. Агатон је са свештенством и народом изашао на обалу и дочекао ковчег са великом радошћу.

Том приликом десила су се многа исцељења од моштију светог апостола. Мошти су биле положене у цркви светог Вартоломеја и ту су лежале до времена Теофила иконоборца (око 839. године), а када су муслимани загазили на Липаре, мошти су пренете у град Бенвент.

Тако је Господ прославио апостола чудесима и за живота и после смрти.

Верује се да Вартоломеј не прашта неверницима који данас раде, због чега ризикују да им сви радови у њиви пропадну. Народ каже: „Смлатиће те као Вртолома праску!“

У неким деловима Србије верује се да, ако радите на Вратолому, постоји опасност од поплава, града и олује. Слично, ако је данас облачно време, сматра се да то најављује лошу годину за ратаре и све који живе од обрађивања земље.

У селима у Шумадији верују да светац лечи од падавице, па болесни иду у оближњи манастир, како би се помолили, док у топличком крају сматрају да Свети Вратолома и Свети Сава данас седе на планини и чувају све њиве како не би било неке штете. Тек када они прилегну и задремају, може доћи до олује, али то се ретко дешава.

Народ каже да се деци брани да се пењу по дрвећу, да не би сломила врат, зато га у нашем народу и зову Вратолома (Вртолома). Забрањује се и купање у рекама, а женама да „бућкају“ млеко.

Такође, на данашњи дан се обустављају сви послови на њивама.

 

Извор: Телеграф.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ