Идвајамо Православље

СУТРА ЈЕ СВЕТЛИ ПЕТАК: Обавезно урадите ову једну ствар

ИСТОЧНИ ПЕТАК, СВЕТЛИ ПЕТАК је петак Светле седмице, који се још зове и Извор излечења, јер тога дана верни одлазе на оближњи извор и умивају се ради излечења од многих болести. Тај дан је дан посвећен прослављању Пресвете Богородице, која је на тај дан у богослужењу назива Живоносни источник.

Успостављање овог празника десило се у храму поред једног извора недалеко од Цариграда, који се звао „Живоносни источник“.

Тај храм је подигао цар Лав Велики (В век). По предању, једном приликом, још док није постао цар Византије, у шуми је наишао на слепог човека, одвео га до извора где га је напојио и умио, након чега је слепац прогледао. Када је постао цар, на месту где се то чудо десило, подигао је храм, у знак захвалности Пресветој Богородици.

Народ је почео да пристиже са свих страна, тражећи и налазећи лека за многе болести. Међу њима је био и потоњи цар Јустинијан (ВИ век), који, излечивши се и сам на том извору, обнавља и проширује храм, који се после земљотреса срушио. Цар Василије И Македонац (ИX век) и његов син Лав ВИ Мудри (ИX-X век) поново обнављају овај храм и извор, који је даривао мноштво исцељења, укључујући и грчку аристократију, чему синаксар посвећује посебну пажњу.

У њему се описују многа исцељења, па чак и васкрсење једног мртваца.

Ту су се исцељивали од водене болести, сушице, беснила, рака, грознице и температуре, неплодности, скорбута, тумора, душевних болести, болести очију и још многих других. Историјат ове светиње и повест данашњег празника записао је Никифор Калист у XИВ веку.

На икони празника се слика Мајка Божија са Богомладенцем, изнад извора, којем прилазе слепи, богаљи, цареви и свештеници. Код Грка, од 16. века и код Руса, извори (источник) при манастирима или близу њих, посвећивани су овом празнику.

Свети Серафим Саровски се често молио пред овом Богородичном иконом. Сваке године Руски Патријарх на Источни петак служи у Сергијевом Посаду крај Москве, после Литургије и молебана Богородици, обави мало освећење воде.

Обичај је да се зором излази на најближи извор или водицу, где се умива, пије вода, бере цвеће, весели и враћа се кући тек увече. Овај празник, као славу, прослављале су понегде механџије.

У Поповом пољу жене на тај дан не раде теже послове.

На овај дан се у селима око Ниша и Пирота боје јаја као и за Васкрс, само што су намењена упокојенима, јер се тада спремају за Побусани понедељак.

Понегде се овај праник прославља и као сеоска слава, када је обичај да се коље јагње.

Извор: pravoslavlje.net

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ