Православље

Заклињање Богом и својим ближњим велики је грех: За сваког верника ДА треба да значи ДА, а НЕ треба значити НЕ

Готово на самом почетку Новог завета, у Јеванђељу од Матеја, налази се пет правила која се тичу заклињања:

(5,33): Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си се Господу заклео.

(5,34): А ја вам кажем: Не куните се никако, јер је престо Божији.

(5,35): Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог цара.

(5,36): Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну белом или црном учинити.

(5,37): Дакле, нека буде реч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је

У Мојсијевом закону је неколико забрана против кривог заклињања Божјим именом. Заклињати се Божјим именом значило се да је он твој сведок да говориш истину.

Неприличност кривог заклињања Божјим именом, Јевреји су покушавали избећи заклињући се небом, земљом, Јерусалимом или својом главом. Христос осуђује такво изигравање Закона као чисто лицемерје и забрањује сваки облик заклетви у свакодневном разговору.

Хришћанину заклетва није потребна. Његово Да треба да значи Да, а његово Не треба значити Не. Употребити јаче речи значи допустити Ђаволу (Зломе) да управља нашим животима. А хришћанин ни под којим условима не сме лагати.

Ови стихови такође забрањују свако замагљивање истине или превару. Христов Закон, међутим, не забрањује полагање заклетве на суду. И сам је Исус сведочио под заклетвом пред великим свештеником (Мт 26,36). И Павле је употребио заклетву да би Бога позвао као свог сведока да је оно што пише истинито (2 Кор 1,23; Гал 1,20).

 

Извор: Opanak.net

Loading...