loading...
Идвајамо Православље

ЧУДО ПОД ОСТРОГОМ: Свети Василије услишио молитве католкињи и спасао јој мајку…

Волела бих ово поделити са вама. Пуно пута сам видела огласе у којима поједине агенције нуде пут у манастире, између осталог и у манастир Св. Василија Острошког. Пуно сам и чула о њему.

Привлачила ме је идеја да одем једном тамо. Онда смо сазнали да моја мама има закрчење крвног суда на врату и да јој треба операција. Рекли су да је операција ризична и да може доћи и до инфаркта.

Једва да сам научила да живим са тим што мог тате више нема, кад још и ово… Била сам сама, једина подршка коју сам имала била је моја тетка и њена породица. И других особа је било око мене, али нисам осећала да им је уистину било стало до нас.

Пожелела сам да одем код Св. Василија и да га замолим да ако је Божија воља, да моја мама не иде на операцију, јер ја стварно немам снаге то да поднесем, и да буде здрава, и да ми је јос не узима . Чини ми се да увек губим људе око себе, оне које волим тако је и са момцима, тако је и са родитељима и са пријатељима.

Ја ни сад немам снаге да пролазим кроз тако несто, мој тата је умро изненада, готово да није ни био болестан, до задњег дана свог зивота је радио… И тако, зове моја сестра да идем са њом на море, и ако хоћу, можемо отићи и у тај манастир. ОВО ЈЕ БОЖИЈЕ ЧУДО, помислила сам, Бог је желео да одем тамо.

Моја сестра није знала да ја зелим већ одавно да одем тамо, већ је хтела због њене ћеркице, јер је она рођена она на тај дан, на дан Св. Василија. Знала сам да иду тамо људи свих вера, било је католика, православаца, видела сам муслимане… Чула сам приче о овом свецу, да је учинио многа чуда, желела сам да учини чудо и у мом животу.

Стигли смо на море, за недељу смо се договорили да ћемо отићи у манастир. ослањам се на себе, тако да је чудно сто сам препустила сестри да она навије сат да звони, а да нисам и ја, за сваки случај, навила. али нисам. Сат није звонио, она се чудила, јер је навила, и није се то још никад десило раније. Требао је бус стићи у седам, чини ми се, из Херцег Новог. Чула сам само нервозно-УСТАЈ- не знам како али стигли смо на бус…
За 5 минута спремили смо се и ми и спремили и малу девојчицу. Толико о томе што кажу-КОМЕ ЈЕ СУЂЕНО И ДАТО, ТАЈ ЋЕ СТИЋИ ДО ТАМО. После ми је сестра рекла да је њу птичица пробудила… Ни пре а ни после, птичице на насем прозору није било, само то јутро…

Кад смо путовали тамо, почела сам да плачем. не знам зашто, чим сам угледала манастир, и како смо се приближавали. не знам зашто сам плакала. Нисам могла да зауставим сузе… Било ме је срамота, што плачем, крила сузе…

То ме је прошло и кад сам ушла, било је све ок…нисам знала баш православне обичаје, понашање у цркви, посто сам католкиња, али све је добро прошло…ОСЕТИЛА САМ НЕОПИСИВ МИР…

Молила сам се за моју маму, за тадашњег момка са којим сам желела да се помирим… Са момком сам се помирила, затим смо се разишли. Све је то део Божијег плана, ако смо једно за друго, бићемо заједно. МОЈА МАМА ЈЕ САД САМНОМ, РЕКЛИ СУ ЈОЈ ДА ЈЕ ТО ШТО ИМА ОБЛИК ЗАКРЧЕЊА КРВНОГ СУДА КОЈИ НИЈЕ ОПАСАН ТОЛИКО И ДА ПОСТО СЕ НИЈЕ МЕЊАЛО ВЕЦ ДВЕ ГОДИНЕ проценат тог „закрчења“ ДА НЕ МОРА НА ОПЕРАЦИЈУ… Лекар који је толико инсистирао на операцији, променио је мишљење из корена…

САД МОЈА МАМА УЗИМА ЛЕКОВЕ И ДОБРО ЈЕ…СХВАТИЛА САМ ДА ИСУС ЗАИСТА ДОЗВОЉАВА НЕКЕ СИТУАЦИЈЕ КОЈЕ НАМ СЕ НЕ СВИЂАЈУ, ДА НАС ПРИБЛИЖИ СЕБИ, АЛИ НИКАДА НЕЋЕ ДАТИ ВИШЕ НЕГО СТО МОЖЕМО ПОДНЕТИ.ХВАЛА ТИ ИСУСЕ МОЈ… ХВАЛА ТИ СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ.

 

Извор: мојкутак

Loading...
loading...