Пети мај записан је у историји ваздухопловства црним словом као датум када су се догодиле чак три авионске несреће са великим бројем жртава.
Последња се догодила у ери друштвених мрежа и изазвала је велики бес јер су интернетом кружиле фотографије преживелих са својим ручним пртљагом који су успели да „спасу“ из запаљене летелице по цену живота страдалих.
Путници успорили евакуацију
Лет Аерофлота 1492 је био редован руски путнички лет ка релацији Москва–Шереметјево за Мурманск. Дана 5. маја 2019. године, авион „сухој суперџет 100“ се пењао када га је ударио гром.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Високи грмљавински облаци примећени су у близини аеродрома са основом од 6.000 стопа (1.800 м) и врхунцем на око 29.000 стопа (8.800 м). Облаци су се кретали у правцу североистока брзином од 40–45 км/х. Када се авион приближавао зони грмљавине, у 18:07 по локалном времену ручно је одабран курс од 327 степени, што је започело десно скретање раније него што је прописано стандардним инструменталним поласком КН 24Е, али је посада то урадила не захтевајући дозволу за избегавање активног подручја грмљавине.
Авион је по удару грома претрпео квар на струјним инсталацијама и вратио се у Шереметјево на принудно слетање. Одскочио је при слетању и снажно дотакао тло, узрокујући колапс стајног трапа, изливање горива из крила и избијање пожара. Ватра је захватила задњи део авиона, убивши 41 од 78 путника.
Према садржају разговора пилота и диспечера контроле лета који је објавила РЕН ТВ, види се да је пилот Денис Евдокимов штету на авиону оценио као озбиљну, али не и критичну. Пилот је послао тзв Пан-Пан сигнал да се зна да, иако је авион оштећен, није му потребна хитна помоћ. То је значило да је авион био угрожен, али да није било опасности за сам авион и животе његових путника и да није потребна хитна помоћ. Иако оштећен, авион се глатко кретао ка писти до слетања.
Посада је одједном јавила да нису спремни за слетање. Стога су још једном кружили око аеродрома и тек онда слетели.
Шереметьево требует наказать сотрудников за неэтичное видео во время ЧП с SSJ-100: https://t.co/CiiblGn42c pic.twitter.com/4xu7YPuO2m
— zvezdanews (@zvezdanews) May 7, 2019
Касније објављени транскрипт показује како пилот контактира аеродром Шереметјево и даје им Пан-Пан сигнализацију. „Приближавамо се Москви. Изгубили смо радио везу, авион гори од варница“, каже потом контроли лета инжењер лета из авиона.
РЕН ТВ додаје да су стручњаци расправљали о фрази „авион гори од муње“ или „авион гори од варница“. Сложили су се да у ваздухопловству не знају такав појам. Додају да је можда дошло до струјног удара који је можда активирао пожарни аларм. Додали су да понекад долази до нестанка струје након што гром удари у авион, што такође може да активира аларм. Међутим, додају да се ништа критично није догодило авиону до слетања, што се може закључити из разговора пилота и диспечера.
Четрдесет путника и стјуардеса који су седели су позади авиона су погинули. Теже повреде задобили су један члан посаде и два путника, а лакше три члана посаде и четири путника.
Несрећа на лету С492 изазвала је међународни бес јер се „суперџет“ запалио тек на земљи и упркос брзој реакцији авиона и земаљског особља, број погинулих је ипак достигао 52,6 одсто. Брзо је постало очигледно да су путници који су грабили свој ручни пртљаг успоравали процес евакуације. Уместо 90 секунди, колико је индустријски стандард, евакуација је трајала шест минута. За већину у задњем делу авиона, где је избио пожар, лет је завршен – смртном пресудом.
Авион полетео у ноћ без дозволе, па се срушио
У суботу, 5. маја 2007. године, авион Кенија ервејса „боинг 737-800“ срушио се у олујним условима након полетања са међународног аеродрома МД-Доуала (ДЛА) у Камеруну. Лет Кенија ервејза број КК 507 био је редовни лет између Међународног аеродрома Фелик-Уфует-Боањи (АБЈ) и Међународног аеродрома Џомо Кенијата (НБО) са заустављањем на Међународном аеродрому МД-Доуала (ДЛА) у Камеруну.
Након несметаног лета између Обале Слоноваче и Камеруна, лет КК 507 био је један од три која је требало да полете из Дуале око поноћи. Интензивне олује са грмљавином и јака киша у овој области одложили су сва три лета. Док су пилоти мароканског и камерунског авиона одлучила да сачекају још мало, 52-годишњи капетан Френсис Мбатија Вамвеа закључио је да се време довољно поправило да би кренуо.
Упркос томе што није добио дозволу да полети са торња, капетан Вамвеа је кренуо из Дуале у 00:06 по локалном времену. Пењући се у ноћ без визуелних референци на висини од око 1.000 стопа, капетан је пустио команде лета, показујући првом официру да укључи аутопилота. Ову команду копилот није прочитао, што сугерише да он није потврдио команду. Летећи без контроле, авион је постепено почео да се нагиње удесно. Када је угао достигао 34 степена, укључило се упозорење за угао нагиба, упозоравајући капетана да зграби команде и покуша да исправи нагиб. Сада под углом од 50 степени, наставио је да расте са уносом са десног кормила, узимајући угао преко 90 степени и шаљући авион у спиралу роњења.
Авион се срушио у мочвару око 25 километра југоисточно од Дуале и пронађен је потопљен под блатом и водом. Нико од 108 путника и шест чланова посаде није преживео.
Камерунска влада је основала комисију за истрагу несреће са Националним одбором за безбедност у саобраћају Сједињених Држава (НТСБ). Ране сумње су се фокусирале на могућност паљења двоструког мотора због метеоролошких услова и положаја олупине спуштеног носа. Теорија је била да би то било у складу са губитком снаге на оба мотора и застојем док је авион покушавао да се врати назад до аеродрома. Након што су све узели у обзир, истражитељи су утврдили да је до пада дошло због грешке пилота узроковане просторном дезоријентацијом. Без доступних визуелних референци и без скенирања инструмената, одлучили су да је капетан Вамвеа био збуњен и дезоријентисан, што је резултирало трагедијом.
Најсмртоноснија несрећа у Италији
У петак, 5. маја 1972. године, лет број 112 Алиталије срушио се на планину Лонгу на Сицилији, у Италији, убивши 108 путника и седам чланова посаде, што је постала најсмртоноснија авионска катастрофа у Италији. Авион, 11-годишњи „даглас ДЦ-8-43“ обављао је редовни лет са аеродрома Леонардо да Винчи у Риму (ФЦО) до међународног аеродрома Палермо (ПМО) на Сицилији.
Капетан Роберто Бартоли контактирао је контролу ваздушног саобраћаја Палерма у 21:10 док је авион још био 74 наутичке миље од аеродрома. Око 22:20, три миље од аеродрома, авион се срушио испод врха планине Лонга клизећи уз ивицу планине пре него што се разбио. Сведоци у оближњем граду Карини рекли су да су мислили да је авион био у пламену пре него што се срушио. Већина од 108 путника били су Сицилијанци који су се враћали у из Рима како би могли да гласају на предстојећим италијанским изборима.
Међу италијанским путницима на лету били су режисер Франко Индовина и Цестмир Вицпалек, син тадашњег тренера торинског фудбалског тима Јувентус. Једини странци за које се мислило да су били на лету били су белгијска стјуардеса, француски пар и три особе из Велике Британије.
Након истраге о несрећи, утврђено је да се догодила јер пилоти нису поштовали упутства земаљског контролора. Несрећа је означена као грешка пилота. Међутим, неки од рођака жртава нису веровали у званичну причу о томе шта се догодило.
Сестра једне од жртава, Марија Елеонора Фаис, пронашла је после неколико година извештај заменика шефа полиције Ђузепеа Перија који сугерише да је бомба експлодирала у авиону. Пери је оптужио десничарску субверзивну групу да је поставила бомбу након што јој је помогла мафија. У време краха, политичко расположење у Италији се померало удесно, а очекивало се да ће десничарске странке имати добре резултате на изборима. Национална асоцијација италијанских пилота (АНПАЦ) такође је стала на страну свог мртвог колеге, одбијајући да верује да је направио било какву грешку.
Извор: Блиц
