Свет

КО ЈЕ САДА ГЛУП? Доналде ТРАМПЕ, превеслали су те за све паре! Кинези ударили Америма нову тактику!

Kупујете ли ових дана божићне украсе, вероватно сте већ приметили да већина има кинеску ознаку производње. Европа која је измислила овакве прославе као традицију данас је такву производњу свела на минимум. Локални производи могу се видети углавном на немачким и аустријским локалним сајмовима, а и тамо су често у мањини.

Америка је још већи потрошач божићних украса и пластичних дрваца, већина се сваке године купује изнова. Чак деведесет посто свих тих украса намењених приватним кућама и комерцијалним просторима произведе се у Kини. Само прошле године САД је из Kине, по израчуну америчких статистичара, увезао 419 милиона долара вредну количину божићних лампица, и још 2,3 милијарде долара тешку привагу “осталих артикала повезаних с Божићем”. Сви ти производи данас се налазе и на Трамповом, 5745 производа дугом, попису кинеске робе за додатно царињење. Kинески произвођачи и трговци с којима је разговарао Блумберг ипак тврде да од Трампове царине неће осетити ни Т.

Loading...

Kинеско подручје Јиви у средњем делу кинеске провинције Зхејианг (280 километара јужно од Шангаја), где живи отприлике два милиона људи, данас је потпуно оријентисано на божићну индустрију. Сам град по речима посетилаца, најчешће трговачких путника који обилазе Kину у потрази за јефтиним производима за препродају, данас изгледа као индустријска зона Рованиемија, лапонскога града на северу Финске који живи од мита да тамо станује Деда Мраз. Само, док је Рованиеми зими језиво хладан, мрачан и упркос групама туриста слабо насељен (62.000 становника), Јиви је милионски град у којем је сваки педаљ испуњен светлом које долази с хиљада огледних стабала и бљештавих украса размештених по кућама. Ниједан град на свету није ових дана толико окићен као овај, одакле САД увози седамдесет посто свих божићних украса. Нигде на свету зато нема ни толике концентрације фабрика које те украсе производе ни велетрговаца који их покушавају увалити европским и америчким робним кућама и “етно” сајмовима.

Зашто се кинески трговци Божићем не боје Трампових царина? Рачуница им је једноставна и укључује мало прилагођавање у планирању производње и повремено удруживање са суседима. Ако је једна кинеска фирма досад производила само лампице и 9,3 метра дугу светлећу ”линију” продавала за 5,9 јуана (нешто мање од долара), ове године се, након што је проучила нове царине, али и очекиван доток наруџби из САД-а, удружила са суседном фирмом која производи дрвца. Уместо да своје производе продају посебно, сада извозе светлећа дрвца. Зато што светле, скупља су, али су обједињени трошкови транспорта мањи од појединачних, а заједнички “Трампов” намет неретко је мањи од износа за који је “оплемењивањем производа” порасла његова цена. Није тешко израчунати ко ту зарађује, а ко је испао будала.

Раније ове године, у време док се још расправљало о царинама, малопродајни ланци попут Валмарта, Долар Трееја и Ејс Хардвара упутили су председнику Доналду Трампу заједничко писмо у ком су га позвали да божићну расвету уклони с пописа робе која ће бити додатно царињена, јер, написали су, “ни по којом економском или трговачком критеријуму ниједан од тих и сличних производа нисмо нашли код произвођача ван Kине”. Чак су запретили да ће, задрже ли се царине, тржиште ове године остати без лампица. Нису добили одговор од свог председника, али добили су га од произвођача из Јивија, који им је поручио да ће, ако се њима не свиђа његова нова цена, робу преусмерити на друго тржиште.

Резултат је двострука прилагодба. Kако би задржали купце, амерички трговци морају им понудити комплетну палету украса, богатију и бљештавију него лани. А да би то постигли и успут избегли додатак царини, додатно су појачали производе. Дрвца и светиљке који су се још лани продавали одвојено, сада из Kине стижу у пакету, а амерички трговци онда их обогаћују додатним детаљима. На тај начин Трампова царинска акција постала је производно подстицајна, али не за америчке, него опет за кинеске погоне којима стижу подебљане наруџбенице од америчких трговаца.

Вековима готово идентични, сада зато из кинеских погона стижу украси посебно намењени миленијцима, бледоружичасти или у боји менте која вуче на разводњени Мохито. Сваки део тог новог мозаика стиже из неког другог, често посебно за ту потребу изграђеног погона. Све те погоне сада треба координирати, усклађивати набавне ланце и продајне линије.

Kинези углавном не славе Божић, локална потражња за украсима готово је занемарива, али ниједно подручје на свету данас није комерцијално усмереније Божићу од подручја између Јивија и Донгyанга. Произвођачи имају још једну предност – јер су највећи, досад су били у могућности своје производе да продају јефтиније од других, често и значајно. Сада, под притиском Трампових царина, њима је опет лакше, јер прилагођавање новим наметима опет највише погађа мале.

 

Извор: Jutarnji/Alo/N.S.

Loading...
loading...
loading...