Свет Србија

НОВА ТРКА У НАОРУЖАВАЊУ: Велике силе се нишане и преко Србије

ИЗЛАЗАК САД из Споразума о забрани ракета малог и средњег домета (ИНФ) означиће почетак нове глобалне трке у наоружавању. Ломљење печата са ракетних магацина унеће сасвим нову атмосферу у порозној Европи, која би лако могла да буде претворена у војну шаховску таблу. Србији која на мање од 200 километара има америчку ракетну базу у Румунији, према оцени стручњака, не остаје ништа друго него да развија војну неутралност и чува своја леђа од држава које би се радо ставиле у службу великих сила.

А њихов први корак могао би да буде затрпавање савезника пројектилима великог домета и разорне моћи. Европа се полако, али сигурно, враћа у атмосферу Хладног рата и политике нуклераног баланса, коју су водила два супротстављена блока. Србија је данас, попут некадашње Југославије, у процесу две суперсиле, али у драстично измењеним околностима.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Београд у страху да у драстичном сценарију не постане „колатерална штета“ зато муче две бриге. У румунском селу Девеселу код Крајове, на свега стотинак километара од Кладова, налазе се три батерије у саставу америчког тзв. противракетног кишобрана. Овај систем база, упркос прокламованој заштити од далеког Ирана, без сумње – окренут је Русији.

Друга брига Србије јесте нова руска војна доктрина која поједностављено гласи: свака држава која је у служби агресије на Русију у потенцијалном сукобу легитимна је руска војна мета и може бити изложена ракетним, па и атомским ударима.

Професор на Војној академији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач, у последњем гесту Трампове администрације види корак ка неминовној милитаризацији Европе али и наставак похода НАТО на Исток.

– На таквој глобалној мапи југоисток Европе је помало замагљен. Пријемом Албаније, Црне Горе, Македоније и лажне државе Косово у НАТО био би створен довољно велики простор који би могао да буде војни полигон од ширег геополитичког значаја – објашњава Ковач. – Могући безбедносни ризик такође је и база у Румунији, која је испостава америчке војске и која би могла да буде легитимна руска мета.

Србија би зато, како сматра генерал Ковач, требало да се држи своје војне и политичке неутралности, коју би требало да уздигне на уставни ниво, али и да је детаљно разради у свим својим стратешким документима.

Иза изласка из Споразума о ограничавању ракетних потенцијала, према оценама стручњака за геополитику и наоружање, крије се руска надмоћ у развоју ове врсте ратне технике, али и стари сан о униполарном свету.

На ове околности подсећа Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе, који примећује да САД овим не прете само Русији, већ подједнако и западној Европи, посебно Немачкој.

– Сваки споразум о ограничавању наоружавања мењан је на америчку иницијативу, што довољно говори о њиховој политици, али и страху који осећају – објашњава Пророковић. – Србија није директно угрожена, али ризици и претње свакако да постоје. Не смемо да заборавимо могућност да Американци своје ракетне системе кратког домета уступе савезницима у Европи, на пример, Хрватској или Албанији. Уколико се то деси то би дефинитивно био увод у нову поделу интересних сфера у Европи.

Наш саговорник подсећа на пројекат америчког геостратега Џорџа Фридмена, који је осмислио план размештања америчког ракетног штита у Европи, рачунајући на Пољску, Румунију и Турску као главне савезнике. Администрација Барака Обаме његов план је прихватила, али ствари су се последњих година драстично промениле.

– Из плана је прва искочила Турска, а у Румунији се план исполитизовао. Уз њега је остала само Пољска, која важи за највернијег америчког савезника у Европи. Американци имају базу близу Србије, али у Румунији постоји снажан тихи притисак да се она укине. Руска војна доктрина је јасна и нико не жели да качи мету на себе за туђи рачун – истиче Пророковић.

УГРОЖЕНА ЕВРОПА

ШТЕТУ од разобрученог наоружавања света у режији Москве и Вашингтона Србија би могла да претрпи посредно – на терену својих евроинтеграција. Душан Пророковић истиче да је ЕУ сигуран губитник ракетног билдовања великих сила.

– То се, пре свега, односи на Немачку, која ће у руско-америчкој ракетној трци бити само посматрач. Трамп нескривено жели да спречи ширење немачког глобалног утицаја, и да је сведе само на регионалну силу. Слаба ЕУ одговара и Русији, Кини… Уколико Американци наоружају своје сараднике, то ће значити да Европе више нема – истиче Пророковић.

ЦРНО МОРЕ НА НИШАНУ

РУМУНСКО село Девеселу, према војној доктрини Москве, нама је најближа мета на којој Руси држе нишан својих ракета. У овом месту код Крајове подигнута је америчка војна база са 24 ракете пресретача стандард СМ-3 типа блок 1Б. Ове савремени пројектили део су ракетног кишобрана које као што могу да бране Европу, могу да буду и снаге удара.

База се простире на 175 хектара, а у ери Хладног рата служила је за смештај румунске авијације. Девеселу је изабран јер се налази на око 500 километара од руске флоте у Црном мору и „покрива“ јужни део Русије. Румуни су Американцима уступили на коришћење луку Констанцу и оближњи аеродром „Когалиначеу“, за транзит војске и технике ка Блиском истоку.

 

Извор: Novosti

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ