Гост Лазанског био је Марко Милачиц́ председник странке Права Црна Гора.
Односи Србије и Црне Горе, однос Подгорице према Српској православној цркви, као и међусобни односи у такозваном “троуглу“ Подгорице, Приштине и Тиране били су главне теме овонедељног издања емисије „На нишану Мирослава Лазанског“, у продукцији Спутњика.
Гост Лазанског био је Марко Милачиц́ председник странке Права Црна Гора.
Општина Улцињ је, подсетио је Милачиц́, покушала да, на инцијативу албанских партија и уз асистенцију полиције, забрани скуп у организацији СПЦ, односно литургију међу зидинама некадашње православне богомоље у Свачу.
“То је беспризорно, невероватно – да под паролом мултиконфесионалности и толеранције коју наводно промовишу, Албанци желе да заведу управо супротно! И то у држави која је доминантно православна”, оштар је Милачиц́.
Митрполија црногорско-приморска је на крају, ипак, служила литургију, али ван зидина храма у Свачу. Читав догађај је само нови доказ да Црна Гора остаје ван цивилизацијских тековина које важе у другим земљама вековима, и додаје да је то што се догађа са СПЦ у Црној Гори уједно нека врста упозорења Србији и њеном руководству, али и српском живљу у читавом региону.
“Ово није удар само на Србе, на њихову цркву, већ пре свега на црногорску државу; Албанци и власт у Подгорици то раде заједно – то је антицрногорска и антидржавна политика”, каже Милачић. Он додаје да црногорски интелектуалци ћуте јер то, како каже, руши њихову мантру да су Срби ти који желе нажао црногорској држави.
Генерацију трују медији
Иако су односи два народа су традиционално добри, какви су заправо односи две државе, то јест њихових администрација, упитао је Лазански. Милачић наглашава да чињеница да власти нису у добрим односима не може да не остави дугорочне последице.
“Тај процес се не сме потценити. Стасава једна нова генерација која прати медије, расте на друштвеим мрежама, које су затроване. Увлачи се анимозитет међу народ, нарочито у одређеним крајевима. Није преовалдавајуц́е, али на дужи рок је јако опасно”, каже Милачић.Он је повукао паралелу са Украјином у којој, како каже, фашизам и десна идеологија све више преовладавају и међу народом, јер тако диктирају власти из Кијева.
На констатцију Лазанског да су званичне делегације из Тиране и Приштине веома често у Подгорици у последње време, Милачић каже – наравно, јер су они стратешки партнери.
“Не само партнери, већ су сви заједно марионете сила које им диктирају шта треба да раде. Мислим да је то што се дешава важна порука која се шаље Србији и Србима: у питању је практично систем спојених судова, и све што се дешава у Црној Гори се и те како посредно тиче Србије, и итекако се тиче Републике Српске”, оцењује Милачић.
Невиђено издајство
Уптан да ли је било културно да Црна Гора не направи службену комеморацију недавно преминулом Момиру Булатовићу, првом председнику те државе, Милачић каже:
“Мислим да је прави израз – тужно. Заправо, јадно, чак скандалозно… Мада, нас то није нарочито изненадило. Нисмо од званичне Подгорице више ни очекивали. Али то што су учинили, да један бивши партијски друг и саборац другоме не дође на сахрану, то је једно невиђено издајтво. Они су таквим чином, пре свега, издали сами себе”, каже Милачић.
Говорећи о странци Права Црна Гора и њеном расту и развоју, Милачицћ је објаснио да се, како каже, “мукотрпно и ударнички ради, што Црној Гори није лако”.
“Растемо, постајемо политички, и не само политички незаобилазан фактор у земљи. Највише смо фокусирани на рад на терену, што је важно у нашем идеолошком пољу деловања, у којем се одувек пуно причало, а веома мало радило”, каже Милачић.
Извор: Ало
