Идвајамо Православље

СУТРА СУ БЕЛЕ ПОКЛАДЕ: Ево шта обавезно морате да урадите на тај дан

Беле покладе су најсвечаније и најраспрострањеније покладе у току године. Прослављају се дан уочи почетка Великог Васкршњег поста, који траје седам недеља до Великог петка, а у народу су популарно назване Беле недеље, односно Беле покладе.

Добиле су назив по Белој недељи, а зову се још и: Велике покладе, Завршне покладе, Сирне покладе, Проштене покладе (Проћке, Прочка), јер се тог дана опраштају свађе и увреде.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ако Покладе посматрамо са религијске стране, према скоро свим тумачењима, њихов смисао је у припреми за предстојећи пост.

На тај дан дозвољен је унос прекомерне и јаке мрсне хране, пита, колача и алкохола. То је дан када морамо затражити опоштај и помирити се са свима с којима смо се посвађали, па се зато називају и “Проштене покладе”.

Обичај је и да синови и кћери са породицама обилазе родитеље, носе им на дар флашу пића и разне поклоне.

Зет обавезно обилази таста, ташту, кума, старојка и тражи проћку да може часно да започне пост. Kада уђе у кућу, љуби руку тасту и говори: “Опрости дедо”, а таст му одговара: “Нека ти је просто синко”.

У Пчињи навуку велике гомиле сламе насред села, и запале их. Та ватра се назива крлештица.

У таковским селима се маскирају у припремљене маске од папира, које наките зубима од пасуља или кукуруза, и брковима од вуне.

Kад се покладари уморе, сакупе се сви на једно место, где се игре и такмичења настављају. У Великој Плани, предвече пале ватре од шаше, и само за тај дан изграде неку врсту вртешке на којој момци врте девојке.

Беле покладе су празник целог села, и тог дана се сви међусобно друже и чашћавају. Весеље траје до поноћи, а у поноћ наступа пост.

Извор: Телеграф

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ