Свет Србија

БОМБАРДОВАЛИ СМО СРБИЈУ, ОНА ПРОПАДА МИ ПРОФИТИРАМО ЗАР НИЈЕ РЕД ДА ИМ ПОМОГНЕМО?

Бомбардовали смо Србију, она пропада ми профитирамо, зар није ред да им помогнемо? То пита немачки дневник Јунге велт у тексту о последицама бомбаровања осиромашеним уранијумом СР Југославије 1999. године.

Под насловом “Последице рата – дугоготрајно ћутање, бивша СР Југославија 20 година после НАТО напада”, берлински лист доноси опширан извештај и преноси утиске са недавно одржаног међународног симпозијума у Нишу о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

Loading...

Немачки дневник износи податке да је у Србији у току 78-дневног НАТО бомбардовања употребљено 15 тона осиромашеног уранијума и 289.536 кластер бомби на 333 места широм земље, те да је у тим нападима страдало 3.500, а рањено 10.000 људи, да је знатно девастирана инфраструктура земље, разрушена хемијска индустрија у Панчеву и завод Застава у Крагујевцу.

Аутор текста Герд Шуман, дугодишњи познавалац прилика на Балкану, констатује да су последице рата још велике, а да значајних побољшања нема на видику, те додаје да су и у Републици Српској 1995. изведени слични напади уз разарање инфраструктуре и да озбиљне процене говоре да се тиме укупан обим негативних последица знатно увећава.

Јунге велт пише да општу ситуацију у Србији илуструју подаци да се годишње исели између 50.000 и 70.000 углавном стручних људи и подсећа да је хамбуршки Ди Велт 5. фебруара оценио да је стање такво да “Србија крвари, а Немачка од тога профитира”.

О последицама употребе уранијумске муниције на симпозијуму су расправљали правни, медицински и други експерти из Србије, Италије, Бугарске, Русије, Грчке, Малте, Немачке и Швајцарске, а заједничка мисао свих излагања је била да се коначно нешто чини и покреће, преноси берлински лист, пренела је Срна.

Јунге велт пита које консеквенце могу да се извуку у вези са употребом осиромашеног уранијума, за људе и околину тако опасног оружја која је уследила у ратовима у Југославији и Ираку уз кршење међународног права.

“Шта ако је право још и након 20 година право победника? Зар нападачи не би морали да сносе трошкове за обнову хемијске индустрије у Панчеву и завода Застава у Крагујевцу? Исто тако за разорене циљеве у БиХ. Према садашњим околностима, ова питања још остају отворена, али се ипак морају поставити зато што су то егзистенцијална питања”, наводи немачки дневник.

Лист цитира немачког медицинског стручњака професора Клаус-Дитера Коленду да су иза производње и употребе осиромашеног уранијума САД и Велика Британија, те да је, осим Балкана, муниција са осиромашеним уранијумом употребљавана у Авганистану, Ираку, Сомалији, вероватно у Либији и на крају у Сирији са укупно око 2.500 тона баченог уранијума.

Извор: Ало/Tanjug/A.M.

Loading...
loading...
loading...