Идвајамо Србија

НИСУ СВЕСНИ ШТА ИХ ОЧЕКУЈЕ: Прети велика катастрофа грађанима Србије !

Тешко се дише, мирис олова осећа се у носу, чађ у грлу, а многи главобољу приписују управо ваздуху пуном издувних гасова и гарежи. То су неопозиве чињенице, грађани готово свим чулима региструју загађење, с обзиром на то да ваздух у Београду дословно може да се види, и није једини такав град у Србији. Ситуација је таква данима, и ма колико надлежни говорили да је стање тренутно, ево ми се тренутно угушисмо – недеља друга.

У покушају да се ближе информишемо о ономе са чиме се суочавамо и о ономе што нас чека, јер грејна сезона током које се загађивачи умноже још није ни почела, углавном наилазимо на одговоре попут оних да ситуација није алармантна, и да је то стање тренутно. Таква реакција оних који би требало да нас заштите додатно раздражује ионако већ фрустриране људе, који живе у облаку штетних гасова.

Loading...

С друге стране, док тврде како нема потребе за паником, управо ти надлежни потврђују да и те како има разлога за узбуну објављујући податке по којима аерозагађење јесте изражено. Њихови савети додатно иритирају јер се заснивају на препорукама да се не излази из куће и не дише дубоко.

Страни портали другачије рачунају, немамо контролу над тим
И пошто не можемо да се изборимо да нас надлежни сами упозоре када је у датом тренутку загађење велико, грађани информације траже самостално на неколико портала, а који податке о загађењу преузимају од локалних, националних агенција за заштиту животне средине, због чега и верују у њихову релевантност. Међутим, српска Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) пронашла је начин да се огради од својих података.

Тако, на њиховом сајту може се пронаћи следеће саопштење:

– Већина ових апликација приказује индекс квалитета ваздуха на часовном нивоу за стотине градова на планети укључујући и градове у Србији, преузимајући податке са нашег сајта аутоматски, што не подлеже нашој контроли. Даља калкулација тим подацима ради рачунања различито дефинисаних индекса загађења је аутоматски процес, тако да је ван наше провере. Због тог разлога упоређивање таквих индекса са подацима из нашег мониторинга може довести до заблуде корисника апликације. Не желећи да угрозимо било чије право избора коришћења неке апликације или сајта, наглашавамо да једино можемо бити одговорни за поузданост података који се налазе на нашем сајту, на коме су приказани прелиминарни подаци аутоматског мониторинга квалитета ваздуха у реалном времену.

Све би ово могло да пије воду, да се степен загађења не поклапа на сајту СЕПА и на, рецимо АирВисуал, WАQИ…. али се поклапа. Можда је бројчана скала код једних ширег распона него код других, или се користи друга палета боја за визуелни приказ загађења, али описна оцена, да је неки град загађен, веома загађен, или чак да је у том тренутку ваздух добар или прихватљив – ови резултати никада немају драстична варирања и поклапају се на свим сајтовима.

Просечне вредности против тренутних
Дакле, надлежни се држе приче да загађење није алармантно, али када им се укаже да су вредности, које су они сами и измерили, указују на то да је у том тренутку стање проблематично, одговор се обично заснива на томе да у просеку нема проблема, и да годишње има неколико проблематичних дана у одређеним градовима.

Колико дана годишње Ваљевци морају да се гуше да би се неко потрудио да системски реши њихов проблем? Колико је дана удисања чађи прихватљиво, а када је граница пређена? Примера ради, прошлогодишњи подаци показују да је четири године заредом било више од 100 дана у којима је ваздух био прекомерно загађен и сваке од те четири године са више од 70 новооболелих од малигнитета плућа. То је црна статистика Ваљева, а да би било статистике, резултати морају да буду прошлогодишњи, мора да се сачекада прође цела година, како би постојао реалан узорак. Дакле, просеке вазда сазнајемо ретроактивно, док се на тренутно стање мало ко осврће.

Погледајмо и данашњи просек ПМ 10 честица, већ у првом реду, љубичасто поље привлачи пажњу. ПМ 10 24х значи да се сваког сата мери вредност загађења овом материјом, и да се ради 24-часовни просек који се сваког сата ажурира новим податком, те се у складу са тим и тај 24-часовни просек мења.

Дакле, тренутно стање на мерном месту Нови Сад Руменачка показује да је квалитет ваздуха означен жуто, дакле прихватљив (83), али ако је просечна вредност у последњих 24 сата 143, односно љубичаста и јако загађена, ко зна колико је загађење тек било, ако чак и средња вредност последњих 24 сата показује толику загађеност ваздуха.

“Није алармантно”
– Ситуација свакако није алармантна, али је неопходно да се грађани информишу о томе пре свега, путем наше интернет странице (Беоеко) и да прате препоруке које се налазе на сајту – рекао је јуче доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље Београда Андреј Шоштарић.

Иако је мишљење стручне особе свакако за поштовање, чињеница је да грађани који прочитају препоруку да скрате време проведено на отвореном уколико осете лупање срца, кашаљ и отежано дисање, те да тренутни услови могу утицати на њихово здравље – дакле, осетиће се веома алармирано и узнемирено.

Шта је то “епизода загађења”

Доктор Шоштарић је јуче говорио и о томе да се у последње време налазимо у тзв. “епизоди загађења” ваздуха и да у Београду јесу повећане концентрације загађујућих материја, пре свега, оних које потичу од сагоревања фосилних горива. Он је данас додатно за “Блиц” објаснио да се та фосилна горива односе и на саобраћај и на грејање, с тим што су издувни гасови приватних ложишта већи загађивачи од оних који потичу из ауспуха аутомобила.

Питали смо и шта тачно значи “епизода загађења”, а др Шоштарић је објаснио да није у питању званичан, стручни термин, али да је у широкој употреби. Наш саговорник објашњава да загађење зависи од неколико фактора, те оно може бити мање, чак и у хладним зимским данима, када је грејање интензивније, иако се очекује супротно.

Висок ваздушни притисак, одсуство падавина и ветра утичу на повећање загађење, као што је случај у овом периоду, у коме, рецимо, нису толико активна ложишта. Стога се то назива епизодом, објашњава он.

И, на концу, да ли би требало да се грађани плаше загађења? Др Шоштарић не пориче његово постојање, нити да је оно велики проблем, али каже да људи морају да га буду свесни.

– Загађење је болест модерног доба. Не треба да га се боје, већ да буду свесни проблема, проблем постоји. Могу да пронађу неки конструктиван начин како да допринесу, да умање загађење, рецимо регулацијом својих приватних ложишта – закључио је Шоштарић.

Извор: Блиц.рс

Loading...
loading...
loading...